Како да Ургентни центар функционише што боље

У Ургентном центру годишње се збрине око 350 хиљада пацијената, или три пута више него у годинама после оснивања те установе, пре скоро три деценије. Ургентни центар ради 365 дана годишње, 24 сата дневно и никада не затвара врата. Збрињавају пацијенте, не само из Београда, већ и целе Србије.

Када многи не раде, Ургентни центар ради. Нажалост, и током новогодишњих празника имали су посла. Грађани знају да ће помоћ овде увек добити.

Ипак, директор каже да чак 75 одсто пацијената, уствари није за Ургентни центар. То отежава рад запосленима у збрињавању хитних пацијената.
Као и сви, и они имају новогодишње жеље.

"Хеликоптер би сигурно био бенефит за збрињавање пацијнета, али за сада је дефинитивно нерелано, постоје неки одређени апарати који би нам омогућивали скраћаивање времена за одређене дијагностичке процедуре, рецимо скенер или рендген целог тела", каже директор Ургентног центра у Београду Марко Ерцеговац.

Листа жеља ту се не завршава. Да би увели нов начин пријема пацијената и за бољу организацију рада неопходно је више и лекара и сестара и техничара.

Да би службе ургентне медицине у целој Србији боље радиле, поред запошљавања специјалиста ургентне медицине, набавке амбулатних возила, неопходно је и увођење протокола. То су наше лекаре недавно посаветовале и стране колеге.

"Имате одличне лекаре, посвећене и обучене. Иако раде у веома тешким условима, труде се да учине све за пацијенте. Али није увек све само до њих. Најважнија је процедура. У Швајцарској за све имамо протоколе и сви знају шта је њихов задатак", каже професор Аристоменис Ексадактилос из Универзитетске болнице у Швајцарској.

"Жеља је да се пацијнету помогне, и буде збринут, то је универзална жеља. Свуда је најважнија сигурност пацијената. И чак и ако немате најсавременије услове лечења, у постојећим треба урадити све могуће. Пракса и протоколи, то је важно, систем у ком грешке не могу да се поткраду", каже доктор Тајсон Велзел из Универзитетске болнице у Јужноафричкој републици.

Ерцеговац каже да је неопходно јачање неких служби у појединим центрима које су постале дефицитарне као што су неурохирургија, ортопедија, а највише неурохирурхгија јер време је, каком истиче, у ургентној медицини најважниоји фактор.

Кад год се десе, изненадне болести, несреће или масовна повређивања, огледало ефикасности здравственог система су и ургентни центри. Зато би у 2017. један од приоритета и министарства здравља и локалних власти требало да буде и развој ургентних служби.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 28. октобар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи