"Ни злочин ни казна нису једнако прописани за све на Косову"

Прошло је две година од када су франкфуртске Вести објавиле истраживање које илуструје с каквом препреком се суочавају Срби пред косовским судом, али истраживање, премда запажено, није довело ни до каквих конкретних резултата.

“Те разлике остављају могућност за арбитрарност и произвољну примену закона, што сведочи о одсуству правне сигурности и извесности, рекао је Симовић.

Према његовим речима, у кривичном праву је посебно битно да свака правна норма буде прецизно формулисана јер последице примене закона могу имати изразито неповољне и непоправљиве последице по грађане, у овом случају Србе и њихова основна људска права.

"Запањује и растужује пасиван однос и готово игнорисање чињенице да се верзије на српском језику Устава и Кривичног закона, вероватно тенденциозно, садржински разликују од албанских текстова. Реч је о озбиљном проблему о коме се, како се чини, безразложно ћути или јако ретко и тихо говори. Обезвређивање нечијег језика је обезвређивање самог народа који њиме говор", закључује Симовић.

Он истиче да би Срби на КиМ "морали непрекидно да истичу чињеницу да језичко усклађивање правних аката може значајно да утиче на стање њихових људских права."

Срби који учествују у раду косовских институција, према Симовићу, имају моралну обавезу више да апострофирају овај проблем, а поражавајућа је чињеница да је професор с државног правног факултета из Србије др Иван Чукаловић, судија Уставног суда Косова и да игнорише овакво стање правне несигурности за косовске Србе.

У Канцеларији ЕУ у Приштини за Вести кажу да се Европска унија увек залагала за решавање овог проблема и у свом годишњем извештају, као и кроз процес дијалога Стабилизације и придруживања (ДПСП) и кроз Споразум о стабилизацији и придруживању који је ступио на снагу у априлу 2016.

У одговору листу истичу да су "свесни неслагања и недостатка квалитетног превода између албанске и српске верзије закона на Косову и потребно да релеватне косовске институције предузму веће напоре како би дошло до побољшања у овој области".

“ЕУ ће заједно са својим међународним партнерима посветити већу пажњу питању превода квалитета. Исто тако, на инсистирање Европске уније, Влада Косова је одлучила да се врати на питање амандмана на Кривични закон, као и Закон о кривичном поступку.

Сматрамо да су овда два законска акта најкритичнија јер имају директан и значајан утицај на права и обавезе грађана, наводе у Канцеларији.

Обезбедили смо један број коментара и ми ћемо инсистирати да поред испитивања основног садржаја, радне групе такође проверавају и језички аспект закона у свим службеним језицима. Пратићемо ситуацију, тако да се финални нацрти придржавају највиших језичких стандарда”, кажу из Канцеларије ЕУ.

Грешке у преводу Устава 

Вести су пре две године објавиле и истраживање Право на језик у коме је уочено више од 4.000 грешака у преводу Устава и седам закона Косова на српски језик, који су по мишљењу српских посланика у косовском парламенту најзначајнији за српску заједницу.

Закони за којима Срби готово свакодневно потежу у остваривању својих парава, Закон о катастру и Закон о власништву, имају више 1.800 грешака у преводу уз прегршт речи које на српском не значе ништа. Екстреман пример је Закон о заједницама који од 30 слова азбуке користи само 27.

Саобраћајни знакови и лична документа су тек прича за себе, да мало ко више верује да је све то што се дешава са српским језиком на Косову случајности, истиче новинар Иван Миљковић.

Право на језик на Косову брани Канцеларија повереника за језике и на њеном челу је Србин Славиша Младеновић који верује да би представници народа би ову тему требало да поставе као приоритетну.

"“Чак је и без читања анализа видљиво да српски нема законом гарантовани третман. Понекад имам осећај да идемо уназад. Кривични законик Косова је, нажалост, само један од усвојених закона с језичким недостацима. Напомињем да се овде чак не ради о мишљењу "језичких цепидлака" већ верзије појединих закона на српском језику имају толико језичких грешака да се не могу протумачити"“, каже Младеновић.

Преводи косовских закона на српски језик су толико лоши да су многи потпуно неразумљиви и неприменљиви, све то иде на штету грађана и Срби немају једнаке шансе за заступање пред судом, објаснили су више пута српски адвокати на Косову.

Илустрације ради, у Кривичном закону Косова, рецимо Члан 12, који се односи на нужну одбрану, на српском језику је тако срочен да у случају напада, Србима остаје само право да беже. Сличан јаз, направиле су и грешке у преводу Члана 13, који дефинише "крајњу нужду", ситуације у којој се особа нашла како би избегла опасност по себе или другог, подвлаче „Вести“.