Ко све има право на накнаду за туђу негу и помоћ?

У заказано време, уз велики напор пензионерка којој је пре годину дана због последица дијабетеса ампутирана нога стигла је на контролни преглед. Очекује да ће сада добити трајно решење.

"Преглед је завршен и за петнаест дана већ је новац стигао", каже Љиљана Миодраговић.

У Љиљанином случају износ накнаде, која је у просеку око 15.500 динара, исти је као и њена пензија. Иако материјални положај нема никакав утицај на то хоће ли неком исплата бити одобрена, пензионери често баш то стављају на прво место.

"Зато што имам много малу пензију, а друго – велико оштећење слуха од 98,7 одсто", каже Радмила Росић.

Без дилеме право на накнаду закон даје слепим, дементним, непокретним особама и онима који три пута недељно одлазе на дијализу. Чак и они с ампутираним деловима тела, ако користе протезу, губе право на накнаду. Лекари вештаци не крију када је одлуку најтеже донети.

"На првом месту су психијатријска обољења и тај степен оштећења који треба да се утврди на основу прегледа у ствари, и на основу документације", каже Радојка Веселиновић, лекар интерниста Фонда ПИО.

Иако је у прошлој години у односу на 2007. број оних који траже накнаду био већи за трећину, због пооштравања критеријума за 10 одсто пао је број одобрених захтева, тако да накнаду и даље користи око 75.000 пензионера.

"Од укупног броја наших осигураника који остваре право на новчани додатак за туђу негу и помоћ око 20 процената, шаљемо на контролни преглед за годину дана", каже Дика Кајевић, директор Сектора за медицинско вештачење Фонда ПИО.

Уз строжу контролу, још непотпуни подаци указују на то да се у овој години тенденција мења. Накнаду је тражило око 36.000 пензионера, знатно мање него прошле године, а у исто време расте и проценат позитивних решења, тако да је за око 40 одсто оних који су тражили накнада одобрена.