Мигрантска криза, глобални изазов који захтева сарадњу ЕУ и Западног Балкана

Миграције су заједнички проблем и захтевају партнерство Европске уније са Западним Балканом, порука је која се чула на конференцији "Мигрантска криза: европске политике и Западни Балкан". Питање миграција повлачи и друга: попут економских и безбедносних. Ипак, напомињу учесници, није хитан случај, већ глобални, дугорочни изазов за који нема брзих решења.

Мигрантска криза траје готово 15 година. Прва на удару била је Италија. Прошле године у ту земљу доток миграната из Туниса више је него преполовљен.

"Ако нисте способни да вратите неке људе, онда нисте кредибилни као неко ко управља мигрантском политиком. У центрима које је Италија отворила у Албанији има 40 особа, али то је процес који траје. Модел који смо усвојили са Албанијом, заправо је одвраћајућа мера", указује Лука Гори, амбасадор Италије у Србији.

Питање миграција за собом повлачи и економска и безбедносна. Немачка контролу на граници спроводи у координацији са партнерима.

Са доласком нове владе у Берлину, чекају се и нове мере - најпре како убрзати процедуре за азил које некада трају годинама.

"Немачка влада увела је меру одбијања захтева за азил ако га је особа која га тражи тражила и у другој земљи. Желимо да имамо правичну расподелу обраде захтева за азилом у Европи. Наставићемо са граничним контролама док не видимо да постоји стабилна заштита граница Уније“, каже Анке Конрад, амбасадорка Немачке у Србији.

Из земље која је напустила Унију податак - 21 одсто радне снаге у Великој Британији - није рођено у тој земљи.

"Мигранти доприносе нашем буџету, плаћају порез, нама су мигранти потребни. Они ће допринети нашем друштву, али ми хоћемо да имамо легалне миграције, јер је притисак на јавни сектор велики. У јуну 2024. више од милион људи је дошло у Велику Британију“, истиче Едвард Фергусон, амбасадор Велике Британије у Србији.

Западни Балкан био је и остао транзитна рута, не и крајња дестинација.

Ричард Голдшмит, европски официр за везу за миграције при Делегацији ЕУ у Србији сматра да процедуре на границама морају да буду боље.

"Нова правила ЕУ дају алате земљама-чланицама да захтев за азилом може да се прогласи неважећим ако тражилац азила може безбедно да борави у трећој земљи или ако је пореклом из земље која се сматра безбедном“, додаје Голдшмит.

Александра Јоксимовић из Центр за спољну политику, оцењује да је политика отворених руку према мигрантима, која је често била политика политичких елита и влада, допринела јачању екстремне деснице, па то питање постаје унутрашњи проблем.

У последњој деценији, на тло Европе ушло је 29 милиона илегалних или легалних миграната.