Годишње бацимо милијарду и по пластичних кеса

Као извор загађења, у многим земљама, пластичне кесе су избачене из употребе, поготово што, више од естетског, забрињава њихов токсични утицај на животну средину – у којој се разграђују стотинама година.

У Србији, дневну потрошњу ових кеса меримо милионима. Просечно их користимо двадесет минута, а природи оставимо за наредних неколико векова. Њихов пепео је отрован, "кумују" поплавама, јер запушавају дренажне и одводне канале, лако се разносе, гомилају, а уклањају тешко, и о нашем трошку.

"Безброј пута смо радили неке наше локалне акције и средили смо Лим, међутим, прва следећа поплава, вратила је Лим у пређашње стање", каже Драгољуб Симовић из ПСК "Коловрат" у Пријепољу.

Ако је први корак у правилном одлагању, следећи је примарна селекција, без које се овај отпад не може рециклирати или безбедно спалити. У противном, завршава депонован и током разлагања ослобађа метан, много штетнији од угљендиоксида.

"Дошли смо ове године до неких количина које већ у наредној години имају потенцијал или да се искористе као енергетско гориво, или, у крајњем случају, да не бисмо били загађивачи, ми га морамо спаљивати преко бакљи", објашњава Недељко Милосављевић директор ЈКП "Дубоко".

Председница "Лим" у Прибоју Јасминка Диздаревић каже да је Европска унија донела једну директиву у којој се каже да до 2019. године коришћење пластичних кеса по становнику на годишњем нивоу треба да буде 90 комада, а до 2025. године, да то буде 40 комада.

Еколошки принцип елиминисања пластичних кеса, ослања се на савест потрошача и интерес друштва.

Ако користимо платнену торбу избећи ћемо барем шест кеса седмично, односно 24 месечно, а годишње, 288 кеса. Појединачно, то је само замена пластичне кесе и платнене торбе, а глобално, то је смањење загађења, ефекта стаклене баште, трошења нафте.

Ка томе Србија је кренула пре четири године, опорезујући увоз и израду пластичних и подстичући производњу еко кеса, али природа сведочи, да то није довољно.