Нечасним пречицама до факултетске дипломе
У Србији постоји готово три хиљаде акредитованих студијских програма. Прелазак студената са једног факултета на други је дозвољен, а студенти, неретко, налазе пречице - да би на лакши начин дошли до дипломе четворогодишњих студија. Најгоре је то што се ти студенти, по дипломирању, понекад и лакше запошљавају. Како стати на пут прању диплома?
Није мали број оних који трку до факултетске дипломе не трче по правилима, већ их вешто заобилазе.
Професор Електротехничког факултета у Београду Миодраг Поповић наводи пример пречице уписивањем струковних студија.
"Ви рецимо упишете струковне студије су једноставније, јер има мање теорије од академских и завршите их после три године школовања. Потом се упишете се на неки универзитет који крши тренутно важеће прописе. Добијете диплому као да сте завршили четворогодишње студије и после тога можете да идете на мастер и чак докторске студије. Било је и таквих случајева, да се заобиђу најтеже године на академским студијама", наводи Поповић.
Познато је и да се на појединим факултетима лако добијају високе оцене, па онда ти студенти, када наставе школовање на државном факултету, истисну оне са нижим просеком. Скровито место за оне које би хтели до академске титуле на мала врата су и неакредитовани програми.
"Студент заврши одговорајућу годину студија уз најчешће импровизовану наставу. Потом се испише и оде на одговарајући програм на некој акредитованој високошколској установи. На тај начин, после дипломирања, долази до 'прања дипломе", наводи председник Комисије за акредитацију Ћамил Долићанин.
Има и случајева да су неке установе добиле акредитацију за одређене студијске програме, а онда, незаконито, одлучиле да тај програм изводе у другом граду, где нису испуњени ни наставни ни просторни критеријуми.
"То хе неправедно је зато што је неко можда и дуже студирао, али је савладао градиво на исправан начин гледано са становишта акредитације, а неки други се провукао због нижих критеријума и просто нема исти резултат учења", сматра председник Савеза студената Београда Борјан Соковић.
Студенти се жале и на то што многим конкурсним комисијама, при разматрању пријаве за посао, промакне титула неакредитованог програма.
Борјан Соковић напомиње да се често догоди да неко ко је студирајући неакредитован студијски програм стекао неакредитовану диплому заузме радно место некога ко се мучио и радио да стекне диплому акредитованог факултета.
"У унутрашњости Србије у појединим местима има доста запослених са дипломама које нису потпуно валидне", указује Миодраг Поповић са београдског Електротехничког факултета.
Рад факултета и поштовање прописа искуључиво је у надлежности просветне инспекције. Донедавно су само четири инспектора проверавала њихов рад у целој земљи. Колико их је сада - о томе у ресорном министарству нису желели да говоре. Можда ће ред у рад факултета увести нови Закон о високом образовању који је у припреми.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 6
Пошаљи коментар