У Србији све више младих доживи мождани удар

Мада број оболелих, нарочито у развијеним земљама опада, у Србија и мање развијеним земљама није тако.

Годишње код нас око 25.000 људи доживи мождани удар, али посебно забрињава што је међу њима све више младих.

Према подацима Батута, у Србији је смртност од можданог удара на другом месту међу десет водећих узрока умирања у последњих пет година.

Уколико се пацијент на време јави лекару, у 90 одсто случајева настави живот без последица. Веско Зејах (29), активни спортиста, у раним јутарњим сатима осетио је вртоглавицу и малаксалост леве руке.

"У пола пет ми је укључена прва терапија. Почео сам да осећам да ми се враћа покрет руке, ноге. Боље се осећам", прича Веско.

Специјализоване установе за лечење можданог удара, нажалост, стално су пуне оболелих.

За пацијента су веома важни два до три сата од првих симптома можданог удара. Зато се истиче да се одмах јаве лекару како би се применила тромболитичка метода, а у последње време и тромбектомија и спречио шлог.

Та метода се примењује од краја 2015. године.

"Уђе се катетером и извади тромбна маса. Та терапија се може применити у првих шест сати болести и примењује се код великог крвног суда јер он даје најтежи мождани удар", објашњава неуролог КЦС Љиљана Бумбаширевић.

Фактори ризика појаве можданог удара су многобројни.

"Најчешћи узроци су висок артеријски притисак, метаболички синдром, повишене вредности масти, глицерида, циркулација крви", указује науролог КЦС Предраг Станарчевић.

Како би се смањио број оболелих, битни су превенција и дијагностика. Поред осам центара за примену тромболитичке методе, у Србији их је потребно још више како би се растеретиле постојеће установе. Такође недостају, јер су често у квару, скенери, магнетне резонанце.

У последње време потребни су и стручњаци, највише неурорадиолози, специјализоване медицинске сестре, техничари.