Вулетић: Мигранти би могли постати Јевреји нашег доба

За решење проблема неопходан је систематски заједнички приступ, указано је на скупу у организацији Европског покрета у Србији и Фридрих Еберт фондације.

Председница Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Јелица Минић нагласила је да је избегличка криза показала да Западни Балкан није на спољним границама ЕУ, већ унутар њених међа.

„Западни Балкан због тога не може ништа друго него да има реактивну функцију, пошто је везан за све одлуке које ће се доносити у ЕУ, уверена је Јелица Минић. 

Истовремено је указала да су овим проблемом угрожене вредности на којима почива међуанродно право и право ЕУ.

Социолог, професор на Филозофском факултету Владимир Вулетић рекао је да смо сведоци заокрета у последњих неколико месеци од хуманитарног ка безбедносном приступу анализи проблема.

Чини ми се да би избеглице и мигранти могли постати Јевреји нашег времена, група ка којој би била усмерена негативна енергија и преко које би јачали екстремни покрети", нагласио је Вулетић додајући да демократије нема без заштите људских права.

„Ако се поткопају људска права на једном месту то је први корак ка поткопавању демократије и људских права уопште", упозорио је Вулетић.

Рекао је да је ЕУ решење пронашала у пребацивању проблема на своју полупериферију, на земље западног Балкана, због чега ће те државе, а и Србија, морати у времену које долази трпети и постати нека врста одбрамбене зоне.

Вулетић је рекао да, и поред чињенице да је балканска рута затворена већ пола године, и даље долазе избеглице илегалним путем, што показује да ће Србија морати у будућности да се носи с чињеницом да ће бити све више миграната.

За решење тог проблема, како каже, неопходан је интегративни приступ, односно развојни приступ, за који је потребна помоћ ЕУ која би била усмерена на развојне пројекте, који би могли допринети економској интеграцији тих људи који ће остати. Италијански социолог Стефано Валполичели рекао је да су миграције глобални проблем и да се њиме не може управљати индивидуално, већ је неопходан системски приступ, као и концепт.

Програмска директорка Фондације Фридрих Еберт Ивана Рачић указала је да се, због избегличке кризе, често испушта из вида примена споразума о реадмисији, то јест наших грађана који су враћени из земаља ЕУ.

Важна дебата о проблемима 

Удредник другог броја Спољнополитичких свезака, директор Групе 484 Владимир Петронијевић истакао је да је важна дебата о проблемима, јер само на тај начин могуће је пронаћи решења.

„Због недостатка разговора међу земљама чланица ЕУ ми се данас налазимо у нечему што се зове криза и проблем који из фундамента удара на оно што је сам опстанак и постојање Уније као политичке заједнице засноване на одређеним вредностима“, уверен је Петронијевић.

Петронијевић је нагласио да би требало да се вратимо у прошлост и запитамо се када је тема миграције и азила престала да буде део уравнотеженог разговора и буде тема којим се исључиво баве популистичке организације у Европи.

Он је указао да миграције имају позитивне ефекте на примајућа друштва, и да то не треба гледати као безбедносни проблем.

Јачање екстремних политичких организација и идеја са незамисливим изборним резултатима које постижу широм Европе су проузроковане недостатком дискусије на ту тему, где би заштита људских права требало да буде у првом плану.

Петронијевић је нагласио да избеглички талас не би требало да буде проблем за Европу, пошто се ради о милион људи који су пристигли на територију са око 500 милиона становника.

„Криза је настала што земље чланице ЕУ нису желеле да испуне своје чланством преузете обавезе. Не би кризе било да је ЕУ функционисала на начин како је требало“, подвукао је Петронијевић.

Петронијевић је рекао да Западни Балкан има своје обавезе у складу са међународним стандардима које су земље преузеле међународним конвенцијама, али и да не треба заборавити да се ради о постконфликом простору, који има социјалне, економске и интерентничке изазове и који има своје одређене капацитете да прихвати и подели терет кризе.

Србија је, према његовим речима, земља која је показала одређен степен зрелости, а суштина је каква ће бити политика у будућности услед мигрантског таласа који се очекује.

„У контексту европских интеграција Србија мора тражити одговоре и инсистирати на томе да у разговорима који се тичу миграција и азила морамо бити партнер. Акциони планови за поглавље 23 и 24 то морају да рефлектују“, нагласио је Петронијевић.

Исто тако је казао да, што се тиче тражилаца азила из Србије, није допустиво да се админситразивним мерама решава ово питање на самим границама, јер то доводи до дискриминације и сегрегације, а одговор се мора тражити у дијалогу са ЕУ.