Спомен-плоча и улица руском архитекти који је дао печат Београду

Градоначелник Београда Синиша Мали и шеф Департмана за спољноекономске и међународне односе Москве Сергеј Черјомин открили су спомен-плочу Николају Краснову у улици која од данас носи име тог истакнутог руског архитекте.

Синиша Мали је рекао да је Краснов својим радом и стваралаштвом оставио изузетно важан и неизбрисив траг у архитектури и урбанизму Београда.

"Архитекта Краснов је пројектовао нека од најлепших здања у нашем главном граду, као што су зграда Министарства финансија и зграда Архива Србије. Радио је овај неуморни градитељ и на обнови цркве Ружице на Калемегдану и другим велелепним објектима у Београду, али и у другим градовима широм Србије", подсетио је градоначелник.

Он је нагласио да је Краснов пре много година успоставио градитељске мостове између Србије и Русије и на тај начин допринео ближем повезивању два народа.

Мали је приметио да су његова архитектонска дела препознатљива како међу стручном јавношћу, тако и међу грађанима који се увек изнова диве лепоти здања која је Краснов осмислио и пројектовао.

"Зато је обавеза свих нас да и у будућности успостављамо трајне мостове културног и сваког другог заједништва између српског и руског народа. Град Београд памти и не заборавља људе, уметнике, стручњаке, пријатеље који су уткали и поклонили део своје животне и радне енергије овом граду", истакао је градоначелник.

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин рекао је да је за њега велика радост да присуствује откривању спомен-плоче "истакнутом руско-српском архитекти Николају Краснову".

"Ово је сећање на сву белогардијску емиграцију, на њих 90.000 које је прихватила Југославија", рекао је Чепурин.

Он је подсетио да је Краснов рођен у Московској губернији и студирао у главном граду Русије, да је током 12 година заузимао функцију главног градског архитекте, а само на Криму постоји више од 50 грађевина међу којима је и чувени Ливадијски дворац, који припада ауторству Краснова.

Чепурин је рекао да је од 1922. до 1939. Краснов учествовао у грађењу више од 60 објеката српске престонице.

"Руски архитекта је добио на српској земљи не само уточиште него и могућност професионалне самореализације. Откривајући данас ову спомен-плочу одајемо пошту човеку који је са великом пажњом стварао архитектуру Београда", рекао је Чепурин и захвалио Скупштини града Београда и градском Секретаријату за културу на одлуци да једна од београдских улица добије име Николаја Краснова.

Черјомин је рекао да је Краснов архитектонски преобратио диван град у Русији као што је Крим и да таква ремек-дела нису могла да остану непримећена, те је у Санкт Петербургу добио звање царског архитекте, а мало касније академика архитектуре.

"Краснов је душу и своје стваралашто поклонио Београду", додао је Черјомин.

Спомен-плоча Николају Краснову откривена је у оквиру манифестације "Дани Москве у Београду".

Обилазак Калемегдана

После тога представници Департмана за културно наслеђе Москве, које је предводио заменик руководиоца Сергеј Мерзојан, посетили су Завод за заштиту споменика културе града Београда, где су присуствовали презентацији споменичког наслеђа нашег главног града.

Они су имали прилику да се упознају са историјатом Београдске тврђаве, њеним споменицима попут Победника, Споменика захвалности Француској, Дамад Али-пашиним турбетом и о свим историјским околностима у којима су ови и други споменици настали.

Гости из Москве приказали су рад свог департмана, посебно се интересујући за законска уређења области културног наслеђа у Србији, наведено је у саопштењу.

Директорка Завода Нела Мићовић истакла је да баш као и Москва, и Београд има споменике културе којима може да се поноси.

Културно наслеђе је важан ресурс духовне и материјалне културе сваке земље и важан елемент културног и националног идентитета. Гостима из Москве данас смо презентовали најзначајније споменике културе на простору Београдске тврђаве, Кнез Михаилове улице и најпознатија археолошка налазишта на територији Београда, рекла је Мићовићева.

Сергеј Мерзојан је истакао да је за њега било значајно што је био у прилици да размени информације са колегама из Београда, као и да пренесе добра искуства које има његов департман у свом раду.

Једна од најатрактивнијих тема током презентације односила се на реконструкције београдских и московских фасада, а делегација из Москве упозната је са методологијом рада и са начином решавања проблема у конзерваторским пројектима.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 20. октобар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи