Teoлошко-психолошка предавања Српске православне цркве

Савремени начин живота намеће бројне изазове и искушења, па многи одговоре траже и у цркви. Српска православна црква се труди да иде у корак са временом, па организује и теолошко-психолошка предавања. Сваке недеље после литургије, таква предавања одржавају се у капели Свете Петке на Калемегдану.

Љубав, вера, болест, само су неке од тема које се обрађују из различитих углова. Због, показало се, корисних одговора, које слушаоци добијају директно, све је више посетилаца теолошко-психолошких трибина.

Људи који долазе сматрају да је то "дефинитивно позитивно искуство" и да се "први пут сусрећу са стварима које можда не могу да проникнуи  да разговору са неким на трибинама долазе до неких решења". Сви они мисле да су трибине доста поучне и да доста тога може да се научи.

Поред свештеника, који су већином професори на Теолошком факултету, предавања држе и психотерапеути.

"Онда смо на једном предавању у публици имали психологе који су се јављали, и тако интересантно не само постављали питања него и коментарисали да се то развило само од себе. Нисмо имали неки план да тако радимо и нисмо несклони идеји да се то прошири и на друге професије, прво медицинску, и да друге колеге са Универзитета у Београду дођу овде и на свој начин допринесу тумачењу и ширењу речи Божје", каже протојереј, проф. Владимир Вукашиновић, старешина Цркве Ружице и капеле Свете Петке.

Постоји потреба верника да се едукују о духовним темама, али и да то буде представљено на њима разумљив начин.

"Психолошки језик јесте нешто што је ближе модерном човеку, у том смислу кад психологија и теологија иду руку под руку, ако једна другој дају неко додатно објашњење, може да нам буде од значаја. Људи се у ствари ни не баве суштинском теологијом као теологијом него можда баш више психолошким аспектима", истиче Марија Јоксимовић, дипломирани теолог и саветник психотерапије.

"Ово су саврмени начини комуникације где у оквиру трибина и још после сваке трибине обично људи имају прилику да постављају питања и да буду део тога, не само да су свештеници они који то воде већ видимо и лаици, то јест верници који су у другим занимањима, све су више укључени што је ево сада постало и део српске православне културе, а иначе у протестантизму лаици су малтене преузели вођство и учење верника", напомиње др Зорица Кубурић, професорка социологије религије.

Стручњаци кажу да као што је здравствени систем одговоран за превенцију, едукацију и лечење, тако и црква подједанако треба да пружа све оно што је у функцији описа верског система.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 21. октобар 2024.
10° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи