Родитељи деце са аутизмом страхују за њихову будућност

Највећа брига родитеља деце с аутизмом је шта ће бити с њиховим потомцима када остану сами. Мајке Милијана и Мира, једна стара 27, друга 37 година, посветиле су живот борби с том болешћу.

Мира Тадић, Игорова мајка, каже да аутизам промени комплетан живот породице.

"Један од родитеља губи посао, односно мора да остави посао због подршке, а када дође у наше године, као што смо ми, он мора да живи живот више од живота да би подржао аутистични живот у кући", објашњава Мира.

Милијана Селаковић, Јанкова мајка, каже да нема центра за ране интервенције где постоји екипа која ће рехабилитовати.

"Нема центра за ране интервенције где постоји екипа, него родитељ иде на једно место код логопеда, на друго код дефектолога, на треће код психолога или психијатра. Инклузија није добро направљена, то дете ништа не добија, а губи одељење. Ја спадам у родитеље који се плаше будућности", додаје Милијана.

Дневних боравака само за особе с аутизмом готово и да нема. Постоје два у Београду – за децу и за одрасле с аутизмом. У осталим дневним боравцима простор деле са децом која имају различите развојне проблеме. То, тврде стручњаци, не представља проблем, јер се са њима ради по индивидуалном плану, који израђују заједно са родитељима.

"Услуга дневног боравка јесте усмерена на особу са аутизмом да потенцијале развије и одржи што је дуже могуће, да смањи зависност од породице, да смањи потребу за подршком. Особе с аутизмом јесу захтевне и питање је заиста колико породица има капацитет да у дугом времену издржи притисак", сматра Биљана Мирковић из Центра за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју.

Владимир Пешић, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, каже да постоје предах и викенд услуге.

"Имамо предах-услуге, имамо викенд-услуге и то је могућност да се деца осамостале и да оду у предах-услугу, да родитељи за то време заврше неке послове које могу да заврше", додаје Пешић.

Те услуге, међутим, кажу родитељи, нису доступне свима. Још више их брине трајно збрињавање њихове деце када њих не буде.

Наду полажу у пројекат Денкова башта у Београду, где би, уз интензивну подршку, становале одрасле особе с аутизмом после смрти родитеља. Иако покренут још пре пет година, његова реализација и даље је под знаком питања.