Основци радо иду у медицинаре, али не и у тесаре
Први уписни круг за средње школе је прошао. Место више тражило се у Медицинским школама, док је у неким стручним школама попуњено свега 30 одсто капацитета за трогодишње профиле. Зашто сви желе да буду медицинари и гимназијалци, а ретко ко тесар или армирач и да ли деца у тим годинам знају шта је право занимање за њих?
У средњим медицинским школама неће бити другог уписног рока, јер су сва места попуњена. И у гимназијама гужва на упису.
Неки од будућих ученика Пете београдске гимназије кажу да им је та гимназија била прва жеља, као и да планирају да после завршетка упишу ЕТФ. Ови ђаци се нису двоумили. Али о чему размишљају будући средњошколци када бирају школу?
"Неке школе су популарније у односу на друге, опет у зависности од тога да ли могу да добију посао, каква им је персепктива што се тиче одласка у иностранство", каже Миља Кривокућа, психолог у Основној школи "Свети Сава" у Београду.
Без обзира што након завршене Грађевинске школе релативно лако проналазе посао, гужве за упис није било у овој школи. Иако је једина која има смерове за тесара и армирача, више од половине места је остало слободно.
"Ја лично мислим да родитељи сматрају да су то тешки послови. Sви гледамо да нашој деци олакшамо и мислим да то није добар пут, морају и деца мало да се боре за себе", каже Драгана Радовановић, директорка Грађевинске школе у Београду.
И психолози истичу да родитељи не треба да притискају децу. Помоћ је добродошла.
"Да би деца знала шта је у том моменту најбоља опција или опције, јер увек треба да имају више алтернатива, важно је и да им помогну наставници и школски психолог професионалном оријентацијом и родитељи - да се виде њихове способности и њихова интересовања да се добро информишу и да се направи најбоља могућа одлука", истиче Кривокућа.
Како би се повећало интересовање и добио квалитетан кадар у Привредној комори Србије сматрају да се занатски профили морају модернизовати и прилагодити захтевима привреде.
Директорка Центра за едукацију Привредне коморе Србије Мирјана Ковачевић каже се мора променити технологија, услови рада, окружење у којем се ради.
"Све су то неки нови елементи које треба узети у обзир када се гледа шта онај који се определио за образовни профил треба да учи, јер он треба да учи оно што ће заиста имати примену у пракси", каже Ковачевићева.
Добар пример је Техничка школа у Ужицу која од прошле године примењује неке елементе дуалног образовања, па је тако интересовање за нови профил оператера израде намештаја било велико.
"Они ће одлазити на практичну наставу у свих седам предузећа у области производње намештаја, да виде шта се у том предузећу ради, а реч је о различитим областима производње", рекла је Ковачевићева."
План је да се од следеће године дуални систем образовања примењује у 17 школа, а да се корак по корак уводе и нова занимања која одговарају потребама тржишта.
Заинтерсованих предузећа је доста, а када се модернизује настава, биће и ђака, сматрају у ПКС. Можда ће тада бити и више армирача и тесара.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар