Плантаже лековитог биља на југу Србије

Последњих година због лаког пласмана и добре зараде, многе породице се одлучују да свој буџет употпуне брањем и продајом лековитог биља. За разлику од севера Србије где се ароматично и лековито биље гаји на огромним површинама, на југу, последњих година ничу плантаже лековитог биља. Процењује се да у Србији под том културом има око 3.500 хектара земљишта.

Милутиновиће из Скробнице код Књажевца РТС је затекао на планини Девици. Када нахране стоку и заврше посао у пољу, углавном су у берби биља.

"Биљке почињемо да беремо у априлу када крећемо са јагорчевином, па до првог снега", каже Мира Милутиновић.

"Ја сам све то ставио на оловку - колико сати берем, колико пара узмем, и колико пара узмем од крављег млека и ово ми се много више исплати", истиче Љубиша Милутиновић.

Многе породице на југу и истоку Србије годинама живе од овог посла. Откупних станица има у готово свим већим местима. Биљке иду у прераду, али и у извоз од кога годишње зарадимо око 15 милиона долара.

"Све што треба берачи да знају јесте у које доба године, коју биљку да беру и да знају да обавезно морају да оставе 30 одсто биљака на станишту и за наредне генерације", напомиње Берислава Илић из Завода за заштиту природе Србије.

Јелена Васиљевић из Београда прича да са дечком тражи имање негде на селу.

"Ово нам се чини добром приликом да и нешто научимо, али учимо много тога и о људима. Видимо да има много празних имања овде", каже Јелена.

Поред Јужне Мораве све је више оних који баште и оранице под житом замењују плантажама лековитог биља. Кажу да су од колега из Војводине много тога научили, па сада купују сушаре, системе за наводњавање и прикључне машине.

Миша Миловановић има седам хектара под лековитим биљем. Планирао је да прошири производњу, али је држава смањила субвенције.

"Више се исплати од пшенице и кукуруза. Јесте да су велики трошкови и радници, али што се тиче државе, нисам задовљан", напомиње Миша Миловановић из Моравца код Алексинца.

Небојша Станојевић, председик Удружења за лековито биље Србије "др Јован Туцаков", истиче да све више људи плантажира и мање и веће површине. "Гаје невен, бели слез, босиљак, нану", додаје Станојевић.

Стручњаци подсећају да је гајење камилице или нане, на пример, три пута исплативије од повртарства, а чак седам пута од ратараства, али да су за добре приносе и пласман неопходни улагање, помоћ државе и поштовање стандарда ЕУ.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.