Како центри за социјални рад реагују на насиље

Трагедија у Житишту, у којој је пет особа убијено, а 22 људи рањено, показује колико је важно да надлежне институције препознају породично насиље и одговоре на њега благовремено. Стручњаци су уверени да би одговарајућа реакција у многим случајевима била одлучујућа да се избегне и трагичан исход. Поред полиције, тужилаштва, суда, једна од главних карика у ланцу јесу центри за социјални рад.

Када скупе храброст да пријаве породично насиље, многе жртве прво покуцају на врата Центра за социјални рад. Догађа се и да уместо помоћи доживе лоше искуство, а да за решавање тешких животних питања, добију телефонска упутства, тврде упућени.

"Деси се често да из центара за социјални рад позову жену телефоном и кажу треба да урадиш то и то. Оне често кажу да имају увек утисак да су социјални радници на страни насилника. Морамо да истакнемо и ону другу страну, да има и добрих центара за социјални рад, да има стварно и разумевања и помоћи, што суштински зависи ипак од појединаца", каже Весна Станојевић, координаторка Сигурне куће Београд.

Нулта толеранција према насиљу порука је система, али је на делу неретко игнорисање проблема. Стручњаци поручују жртвама да насиље пријављују искључиво писаним путем.

"Када жртве насиља дођу и усмено пријаве насиље десиће се да дођу код професионалца који неће забележити да је та жртва пријавила насиље, да ће тај случај третирати као одређени брачни сукоб или поремећене брачне односе и тако га водити. Када добију пријаве насиља то значи да они морају много више да раде везано за ту пријаву, сви би требало да ураде и процену ризика у којој се жртва налази, дају жртви најосновније информације у вези са њеном безбедношћу и како да направи безбедносни план", рекла је Вања Мацановић из Аутономног женског центра.

Да би се дошло до те фазе или да би се она можда чак избегла, неопходно је да социјални радник буде посвећен жртви, да је чује.

"Мора да обавља разговаре заједничке, дуже, а не 10-15 минута и довиђења, они треба да имају такав принцип рада. Ја овде умем да разговарам са странкама по цео дан, целу ноћ и сутрадан. цело преподне и уђем у суштину, уђем у проблем. Имате људе који су сујетни, неће да попусте, али ако му на прави начин објасниш и ставиш до знања грешку у његовом понашању, онда видите како људи хоће да се мењају кад је породица у питању", истиче Вера Тотић из Удружења самохраних родитеља.

Наше саговорнице ипак истичу да систем социјалне заштите трпи велики притисак - у порасту је број пријава породичног насиља, а стручњака нема довољно. Док неки одлазе у пензију, на снази је и даље забрана запошљавања.

У ресорном министарству сазнајемо да је прошле године било око 1.200 жалби на рад Центара за социјални рад. Наводе да грађани углавном нису били задовољни исходом поступка.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 19. октобар 2024.
13° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи