Сезонски радници, раде а нису запослени

Раде, а нису запослени – за бербу воћа и поврћа и мукотрпан рад на пољима плаћа им се испод жита. Компликоване административне процедуре приликом ангажовања сезонаца у пољопривреди један су од главних разлога зашто се послодавци одлучују да их држе у црној зони, објашњење је које се чује из Сремске Митровице одакле потиче идеја да се та област уреди.

Бранислав Недимовић, градоначелник Сремске Митровице објашњава да би један послодавац могао да затвори све своје обавезе према држави у правном смислу – он мора да га пријави, али кад он оде мора и да га одјави, а то може да се деси све у истом дану.

"Имате радника који дође, појавио се у седам ујутру, а у 12 сати већ оде јер је тог дана можда превише сунца или је падала киша, то су проблеми послодавца. С друге стране, имамо и проблеме радника, они су апсолутно незаштићени, не дај боже неко да падне приликом брања воћа, апсолутно je незаштићен", каже Недимовић.

Могућа решења потражили смо код комшија.

Од 2012. години у Хрватској се са сезонским радницима у пољопривреди може склопити и уговор на дневном нивоу. Послодавац им у књижицу лепи ваучере кроз које плаћа доприносе за дан који су одрадили, плаћа и порезе на зараду.

"Под тим доприносима подразумевамо допринос за пензионо осигурање, доприносе за запошљавање и доприносе за заштиту здравља на раду, послодавац је у обавези да исплати најнижи дневни износ минималне плате, која за ову годину износи 72 куне", каже Зринка Шпољарић из Службе за националну политику, програме и мере запошљавања у Хрватској.

Преко ваучера могуће је ангажовати само пунолетне незапослене и пензионере. У току године могу да раде највише 90 дана.

"Кад имате бербу јагодa, јабукa, сваки пар руку је добродошао и онда тај систем ваучера омогућава да можете узети човека на пет дана, на два дана, скупе се људи, имате законску основу да их можете запослити, нисте дугорочно везани, а људи су задовољни, брзо им се исплати све", каже Томислав Павић из "Фрагариа д. о. о." из Загреба.

Фирма која обрађује више од 510 хектара винограда, свакодневно захваљујући ваучерима ангажује око 80 сезонских радника.

Дуња Вукмировић из "Ердутских винограда д. о. о." сматра да је то начин на који они плаћају ефективан рад.

"Значи, не плаћамо боловања, годишње одморе, омогућује нам бољу конкурентност", рекла је Вукмировићева.

Према подацима хрватског Министарства рада у 2014. години продајом вредносних купона за сезонски рад у пољопривреди држава је приходовала скоро десет и по милиона куна на име обавезних доприноса.