Стопама Исака Њутна, српски студенти у клупама Кембриџа

Студирати на истом месту где и највећи научни умови, попут Исака Њутна, седети у клупама у којима су се рађали најважнији научни закони неописиво је узбуђење, кажу наши генијалци којих је у Кембриџу педесетак.

Добитници су стипендије, у противном Тринити колеџ био би недостижан јер година студија кошта више од 30.000 фунти. Жеђ за знањем и жеља да се постигну што бољи резултати уједињују, кажу, и студенте и професоре.

"Има доста младих, чини ми се да је доста добра атмосфера. Имамо индивидуалне часове са ментором, дискутујемо о неким проблемима из математике, рецимо, и конкуренција уствари инспирише на додатни рад", каже докторанд математике Михајло Цекић.

Докторанд физике Александар Васиљковић истиче да има врло лепе утиске и да му се место свиђа, те је зато остао дуго.

"Што се тиче неких планова за касније, нисам ни ја сигуран. Волео бих да се вратим у Србију кад завршим", каже Васиљковић.

У космополитској атмосфери - одјекнуо је и Брегзит.

"Постоје две јако забринуте групе људи: прво, то су Енглези који су свесни да ће сада бити мање тржиште али и много средстава долази из ЕУ, а друго, постоји и много професора из ЕУ који сада нису сигурни који је њихов статус овде", додаје Стефан Баџа који је на мастер студијама из физике.

Један студент из Индије је шокиран одлуком Британаца.

"Лично нисам погођен, јер нисам из Европске уније, али мислим да ће бити последица по целу академску заједницу", напомиње студент.

Свако од њих дошао је до Кембриџа великим трудом и упорношћу. Један од услова је одлично знање енглеског језика. Зато је за многе земље у свету овладавање енглеским језиком стратешки задатак.

"Владе широм света наручују истраживања о томе какав је ниво енглеског језика у њиховим земљама. Истраживањем су обухваћена не само деца, већ и професори, па и родитељи како би се утврдили сви фактори који доприносе учењу језика", напомиње Агњешка Валза из одсека Cambridge English language assessment.

Кембриџ годишње организује полагање испита за око пет милиона кандидата из целог света. Добитници су и престижне краљичине награде за успешно пословање. На додели је била и наше горе лист Ивана Видаковић, некада професорка на Коларцу, а на Кембриџу научна саветница.

"За мене лично и за моје колеге је најважнији како наши испити и оно што ми радимо утичу на ученике и професоре. Наши испити отварују нова врата за путовања, даље пословање, даље образовање. Још се тачно не зна како ће Брегзит утицати на наше испите али се надамо да ће Европа остати један од наших главних клијената", истиче Видаковић.

Да знање не познаје границе ни тренутну политику - сведочи вишевековна традиција Кембриџа као најбољег европског универзитета. Уз бриљантно знање, успех и моћ долазе сами по себи.

Кембриџ је дао 11 милионера чије се укупно богатство процењује на око 50 милијарди долара. Али оно што је много важније је што је Кембриџ изнедрио 81 добитника Нобелове награде, више од био ког другог униврзитета у свету.