Свакa другa oсоба у Србији умре од болести срца

Током 2014. године у Србији је умрло је 53.993 људи, а код више од половине - 53,3 одсто узрок смрти су болести срца и крвних судова.

У Србији сваког сата од различитих облика кардиоваскуларних болести умре шест особа, од којих је свака осма у најпродуктивнијим годинама живота, измеду 25. и 64. године живота и заблуда је да та болест погађа само старију популацију.

Интервентни кардиолог КЦС проф. Синиша Стојковић каже да број оболелих од кардиоваскуларних болести стално расте и да Србија држи неславно треће место по броју умрлих, одмах иза Русије и Украјине.

Додаје да на 100.000 становника око пет умре без икаквих претходних проблема везаних за кардиоваскуларне проблеме, да у Србији између 16.000 и 18.000 пацијената доживи инфаркт годишње, а да трећина њих никада не дође у болницу.

"Они који дођу у првом сату инфаркта практично немају никаквих последица, а они који се јаве касније имају велике последице у смислу преживљавања и инвалидитета", рекао је Стојковић Танјугу.

Стојковић додаје да Србија има 13 центара у којима се ради катетеризација срца, да је током прошле године у њима је лечено 5.093 пацијената са "свежим инфарктом срца", и да ти пацијенти добијају најсавременију терапију.

Бројни су фактори ризика који утичу на појаву кардиоваскуларних обољења, пре свега пушење, повишен артеријски крвни притисак, наследни фактор, повишен холестерол, али и стрес.

"Ми данас имамо све млађе болеснике са акутним коронарним синдромом и више није реткост да се збрињавају пацијенти млађи од 30 година који су доживели инфаркт", наглашава Стојковић.

Статистика каже да већ у првој години код око 20 одсто пацијената који су преживели инфаркт долази до поновног инфаркта миокарда или других компликација као што је моздани удар, запушење стента...

То практично значи да су пацијенти након преживљеног инфаркта у константно високом ризику од понављања инфаркта са могућим фаталним исходом.

Препоруке таквим пацијентима су да модифкују начин живота, редукују телесну тежину, да се здраво хране- три пута недељно риба, да једу ниско калориску исхрану, редовно вежбање, рестрикција соли, мање од три грама дневно.

Осим примене здравих стилова живота, секундарна превенција, подразумева редовне контроле и примену савремених лекова које значајно побољшавају прогнозу преживљавања пацијената.

Др Соња Шалингер Мартиновић каже да су у Србији коначно доступни најновији лекови који постоје у Западној Европи и да тих савремених лекова има у болницама и да је систем препознао значај нових молекула.

Савремена терапија доступна је пацијентима док су на болничком лечењу, али када дођу кући о трошку РФЗО могу да користе лекове старије генерације или да о свом трошку купе савремене.

У свету сваке године умре више од 17 милиона људи од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године од тих болести умрети чак 20 милиона особа.