Синдикати сутра без окупљања због Ускрса

Савез самосталних синдиката Србије поручио је запосленима да с обзиром на то да Први мај, који ове године пада на велики хришћански празник Ускрс, проведу у духу вековне традиције, у кругу најближих и породице.

Синдикалци подсећају да су претходних деценија и година позивали и организовали првомајска протестна окупљања и шетње, указујући на незадовољство запослених све мањим правима, све нижим зарадама и пензијама, опомињући да је незапосленост, посебно младих, огромна, са малим изгледима да пронађу достојан и сигуран посао.

Председник тог синдиката Љубисав Орбовић рекао је Танјугу да ће простора за исказивање незадовољства имати у наредном периоду.

"Мислимо да би ипак било непримерено да на улицама протестујемо и шетамо на један овако велики празник", каже он.

Орбовић је поручио радницима да се боре за своја права, "да не попуштају и буду енергичнији".

"Важно је да свако појединачно има храбрости да тражи своја већа права и права која проистичу из закона и колективних уговора у предузећима", рекао је он наводећи да се радници и даље боре за осмочасвно радно време, да примају мале зараде, и да им се у најчешћем броју случајева прековремени рад не плаћа.

Председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић рекла је Танјугу да ни тај синдикат ове године Празник рада неће обележити синдикалним акцијама, због Ускрса.

Она је приметила међутим, да су иначе, радници у Србији пасивнији од радника широм Европе који иако имају боље услове рада и плате ипак излазе на улице 1. маја.

Наши радници, међутим, више воле да остану код својих кућа и проводе тај дан на уранцима, истиче Савић.

Истиче да за излазак на улице радници у Србији имају разлога више него икада и да њихов положај никад није био тежи.

"Свима је је познато да радници у Србији примају јако мале плате, око 200 евра, да раде прековремено, да им тај рад често није плаћен, да се уводи рад на лизинг који није законски регулисан..", рекла је Савићева.

УГС "Независност" саопштио је да се обележавање Првог маја већ годинама у Србији своди на дивљење како то раде радници у Италији, Немачкој, Француској, Шпанији и, како се додаје, "тражење разлога зашто баш ја ове године исто то не могу да урадим у Србији".

"У годинама које су обележиле дивљачке приватизације, стално урушавање стандардних права радника, дехуманизација рада, неисплаћене плате, и неуплаћени доприноси, растућа прекаризација радних односа, растуће отуђење минорне елите, а све о трошку растуће већине сириомашних, несхватљиво је да је тој већини тешко да бар један дан у години посвети себи и својим мукама", наводи се у саопштењу тог синдиката поводом 1. маја.

Такође, тај синдикат подсећа да Празник рада ове године "долази" само неколико дана после избора и оцењује да ће сигурно бити обележен разним политичким одмеравањима.

"Видећемо да ли ће се нека рука испружити ка нама", стоји у саопштењу УГС "Независност".

Празник рада, 1. мај, је установљен у знак сећања на 1. мај 1886, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време. Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до тог датума.

Као одговор, уследила је репресија, а у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране. Исход је био да су седморица синдикалних активиста осуђени на смрт.

Други конгрес Радничке интернационале, одлучио је да се од 1890. године, 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. века добило масовне размере.

Први мај у Србији обележен је први пут 1893. године протестним скуповима у Београду.