Само 7.500 фирми запошљава особе са инвалидитетом

После основног образовања надлежна комисија је проценила да син Јелене Женар због дислексије треба да упише трогодишњу занатску школу. Она се брине како ће пронаћи посао и оспособити се за самосталан живот.

"Он у свом образовању није имао компујете, ни страни језик, што му је отежавајућа околност да би дошао сутра до посла. Проценили су да је способан за занат књиговесца, а он би волео да се бави информатиком, компјутерима", каже Јелена Женар.

Попут Јелене, многи родитељи решење траже у Закону о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, према коме је обавеза сваког послодавца са најмање 20 радника да запосли одређени број особа са инвалидитетом.

"Постоји проблем са великим системима где су у питању јавна предузећа која запошљавају хиљаде и хиљаде запослених, које би суштински требало да генеришу већи број радних места за особе са инвалидитетом, они се тога не придржавају. Кажем, постоје приватне компаније које то поштују у већој или мањој мери, то је ипак питање за надлежне", рекао је Владимир Радојичић из Траг фондације.

Из Пореске управе одговарају да је обавезу запошљавања особа са инвалидитетом прошле године испунило више од 7.500 послодаваца. Уместо да их запосле, послодавци имају могућност да у републички буџет уплате 50 одсто просечне зараде у Србији. На то се прошле године одлучило њих око 3.600, који су уплатили готово три милијарде динара. Тај новац, тврде надлежни, користи се за запошљавање особа са инвалидитетом.

Не по сили закона, већ из хуманости, власница месаре Нада Вујновић пре четири године запослила је за стално младића који је глув. За њега је сазнала од пријатеља.

"Он је фризер по занимању и где год је радио, радио је на неко кратко време, нико му ништа плаћао није. Без обзира што не може да комуницира са муштеријама, он има других ствари које одрађује одлично, рецимо пече прасиће, у дружењу са нама, пошто у мом колективу има нас седамнаесторо, он је научио да прича, буквално поједине реченице већ склапа", каже послодавац Нада Вујовић.

То је један од примера који показује да је особе са инвалидитетом важно укључити у друштво, ради њих, али и да би друштво било боље.