Будући бруцоши већ меркају факултете

Ово је време када се будући студенти увелико распитују о условима студирања на приватним и државним универзитетима. Квалитетно образовање, студијски програми и професори су најважнији, сагласни су и приватни и државни универзитети, као и Министарство просвете. Оно око чега се не слажу јесте начин финанисирања и коришћење постојећих капацитета.

На универзитеима и високим школама струковних студија у Србији школује се око 250.000 студената, од чега 85 одсто похађа државне установе.

"Будући студенти треба да буду мало обавештенији о томе што желе да упишу, а не бих правио разлику између државних и струковних школа или факултета", каже Небојша Андријевић са Високе струковне школе за предузетништво.

Ректори приватних универзитета поновили су своје предлоге - између осталог, држава треба да даје студентима ваучере, а они ће бирати где ће студирати.

"Ми верујемо у такозвано партнерство између државних институција и приватних универзитета и факултета, и ми мислимо да у том финансирању можемо чак и да помогнемо. Ми смо имали скоро буџетске студенте, имали смо такве студијске програме где су из одговарајућих министарстава студенти финансирани на докторским студијама, што је за нас један озбиљан и позитиван пример", каже Младен Веиновић, ректор Универзитета Сингидунум.

Ради повезивања потенцијала и стварања интерне мобилности - односно несметаног преласка са једног универзитета на други, и студената и професора, основана је Заједницу државних универзитета.

"Мислим да би било врло корисно да Министарство просвете уради једну анализу на основу које бисмо видели која је просечна пролазност студената на поједниним факултетима, мислим на државне а исто так и на приватне, који је број диплома издат током последњих година и онда да бисмо могли да уђемо у неке озбиљније разговоре са том проблематиком", каже проф. Душан Николић, председник Заједнице државних универзитета.

У Министарству просвете истичу да факулетети не треба да се разликују по власништву, већ по квалитету и да ћемо ускоро имати листе свих наших студијских програма. А уписна политика би требало да се регулише тако да матура одређује ко и из које школе може да иде на који факултет.

Кажу и да не виде разлог зашто се не би финансирао неки изузетно квалитетан нови програм који се појављује и на неком приватном универзитету.

Комисија за акредитацију требало би да буде у могућности да проверева квалитет високошколских установа у било ком тренутку. А задатак привреде је да вреднује квалитет новозапослених који долазе са различитих факултета, односно послодавци ће рећи одакле стижу најквалитетнији кадрови.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 18. август 2024.
38° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару