Шверцери кокаина са Балкана усмерени на Западну Европу

Инспектор службе за борбу против организованог криминала каже да мање количине које се прокријумчаре путем тих већих количина заврше на територији Србије.

"Ту углавном сада преовлађују луке које иду из Црне Горе, Грчке и онда сада активне су и луке у црноморском региону", каже он.

Једна криминална група са ових простора годишње може да прокријумчари кокаина од тоне па навише, каже инспектор службе за борбу против организованог криминала.

"То све зависи од реалне потребе тржишта, од њихових тренутних финансијских могућности", каже он.

Тај кокаин најчешће завршава на територији западне Европе, каже инспектор и објашњава да је то тржиште које је најинтересантније пре свега због тога што кокаин тамо достиже највећу продајну цену,

Када је Србија у питању, у вези са кријумчарењем кокаина, највећа претња је прање новца, односно убацивање тог новца у легалне токове.

"Евентуално може се користити за неке ствари које би се већ огледале у неком виду корупције. Не постоји тренутно ниједна организована криминална група која би могла да угрози државни поредак, односно безбедност саме државе Србије", каже он.

Што се тиче набавке кокаина, постоје одређене криминалне групе и одређене земље где се то ради.

"То су Боливија, Перу и Колумбија, наравно. Опет у зависности од контаката који се тамо остварују. Цена која је актуелна јесте од пет до шест хиљада долара за килограм кокаина, а крајњим корисницима на територији Србије се она креће од 40 до 50 хиљада. На западу у Холандији и другим земљама западне Европе она достиже и чак до 80 хиљада евра по килограму", каже инспектор.

Зараде од илегалног промета кокаина се изражавају у милионима евра, а у претходним годинама та зарада износила је и до 100 милиона евра годишње, наводи он.