Потребно а непотпуно, чему служи ђачко осигурање?

Клизав под, проклизавање и поломљена два зубе. Све то у ходнику школе. Родитељи који плаћају ђачко осигурање око 250 динара годишње, очекивали су накнаду штете око 1.000 динара.

"Стигло је обавештење од осигуравајуће куће да је накнада штете одбијена зато што су деца осигурана само од трајног инвалидитета или смрти. У разговору са неким осигуравајућим кућима сазнала сам да се трајним инвалидитетом сматра избијање зуба из корена", прича мајка једнаестогодишње ученице.

Потпуно другачије искуство има Оливера Мајдич, чији се син повредио на зимском распусту. Обратила се осигуравајућој кући с којом је школа склопила уговор по коме су деца осигурана 24 сата преко целе године.

"Платили смо на годишњем нивоу око 300 динара, а за прелом прста шаке леве добили смо 4.500 динара", каже Оливера Мајдич из Удружења "Родитељ".

Осигуравајуће куће данас нису биле расположене за разговор. О томе с којом осигуравајућом кућом ће школа закључити уговор, сваке школске године одлуку би требало да донесе савет родитеља.

"Често та одлука буде донесена на нивоу управе школе, а онда на савету родитеља буде потврђена. Значи добије се само сагласност савета родитеља који кажу: 'добро ако ви мислите да је то најбоље, ми се слажемо'. Родитељи ретко кад и знају шта су потписали", истиче Оливера Мајдич.

Зато и не чуди што већина родитеља не зна шта је обухваћено ђачким осигурањем које плаћа. Од директора школе траже да прочитају полису тек када су незадовољни одговором осигуравајуће куће. Често се догађа да је тада детаљније прочита и он.

"У овом тренутку бих морао тачно да погледам шта пише у полиси, најчешће су то повреде прелома руке, ноге, неке посекотине, ако има неког боравка у болници, наплаћују се болнички дани, мање више су понуде тих осигуравајућих кућа сличне. Наша искуства су врло позитивна", напомиње директор ОШ "Дринка Павловић" Урош Момчиловић.

У просеку у једној школи наплату осигурања годишње затражи мање од десеторо деце.