Фондација забринута да ли ће суђење довести до налогодаваца убиства Ћурувије

Фондација "Славко Ћурувија" додала је да пажљиво прати суђење за убиство Славка Ћурувије, као и све случајеве угрожавања безбедности новинара у Србији, а позвала је јавност да се у томе прикључи и да одлучније и масовније стане у одбрану новинара и медија, кад год и где год њихова слобода и безбедност буду угрожене.

"Таквих новинара је све мање јер су притисци на њих све снажнији и све успешнији. Ако се догоди да слободна реч у Србији нестане, нестаће и шанса да Србија икада постане пристојно место за живот", наводи се у саопштењу.

Фондација је навела да не зна да ли ће 'јавна тајна' да је Славко Ћурувија пао као једна од последњих жртава монструозног режима Слободана Милошевића најзад добити облик непорециве судске истине, али да има право и обавезу да захтева откривање сваког, па и најмањег комадића мозаика тог злочина и правичне казне за оне који су га осмислили и спровели.

Такав захтев представља колективни дуг према човеку који је свој живот уградио у темеље слободног новинарства у Србији, али и према свим храбрим новинарима који данас ризикују своје животе настојећи да грађане информишу о покушајима да се нихове слободе угрозе, а друштво опљачка, за корист мале групе бескрупулозних моћника, оцењено је у саопштењу.

Ћурувија је убијен током НАТО бомбардовања, на Ускрс, 11. априла 1999. године, испред зграде у којој је живео у Светогорској улици у Београду.

Суђење за убиство Славка Ћурувије почело је 1. јуна 2015. године. За његово убиство оптужени су начелник ресора Државне безбедности Радомир Марковић, начелник београдскг центра ДБ-а Милан Радоњић, главни обавештајни инспектор у Другој управи ресора Ратко Ромић и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак.

Ромић и Радоњић ухапшени су 13. јануара 2014. и од тада су у притвору, Марковић издржава казну од 40 година затвора, а Курак је у бекству.

По оптужници, Ћурувију је убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио његову супругу Бранку Прпу у главу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".