Додељена Годишња награда ПКБ-a за научнике и иноваторе

Срђан Вербић је истакао да је ова веза науке и привреде стара скоро 50 година, јер ПКБ годишњу награду додељује од 1968. године , а према његовим речима, ту традицију би требало неговати.

"Циљ нам је да наука буде изврсна и релевантна. Показали смо да можемо да достигнемо високе циљеве", рекао је министар.

Навео је да је важно да у Србији буде што више иновација, а научници како каже, јесу иновативни и нико не решава практичне техничке проблеме као они.

"Можда то није највидљивије, али су и овакве промоције начин да наука постане видљивија. Привреда одаје признање ономе што ради високо образовање", рекао је Вербић.

Министар је посебно поздравио и оне који су били номиновани, али нису награђени, и којима је до награде мало недостајало, и који мисле да није фер што баш они нису добили признање.

Истакао је да има добрих кандидата, што значи да не морамо да бринемо за будућност.

Председник Привредне коморе Београда Миливоје Милетић рекао је да Комора промовише знање, а и да је жеља да се укаже на корист спајања науке, иновација и привреде.

"Конкурентност је једно од наших главних ограничења, а ово је набољи пут да се она повећа. Употребом иновација, и то као домаћег ресурса, постићи ћемо и боље резултате када је у питању национална конкурентност", поручио је Милетић и изразио наду да ће ово партерство трајати и у наредним годинама.

Заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић истакао је да је велика част заслужити награду ПКБ-а. Према његовим речима, привреда Београда чини 40 одсто српске привреде, па је зато веома битно да се развија, јер је то, како је истакао начин да цела земља иде напред.

Такође је важно, за убрзан развој, научно-технолошки развој друштва, сарадња универзитета и привреде, као и да се добре идеје претворе у комерцијалне производе.

Награду за најбољу докторску дисертацију добили су Снежана Тадић за рад "Моделирање перформанси интегрисаних цитy логистичких система" са Саобраћајног факултета, Марија Јововић за рад "Мерење ризика при утврђивању солвентности неживотних осигуравача", са Економског факултета.

Такође, награду су добили и Јелена Арсенијевић за рад "Хемијска и фармаколошка карактеризација самониклог и гајеног Панонског тимијана, Thymus pannonicus all. (Lamiaceace)" с Фармацеутског факултета и Младен Кочица за рад "Хеликоидна вентрикулна миокардна трака torrent-guasp-a као основа за хируршко лечење постинфакторно ремоделовање леве коморе", са Медицинског факултета.

Награђен је и магистарски рад Наташе Шишаковић "Коришћење биомасе јавних зелених површина Београда у биотехнолошкој производњи компоста", са Шумарског факултета.

Два награђена мастер рада су "Развој и домети хеџ рачуноводства" Милутина Живановића са Економског факултета и "Оптимално просторно и временско управљање потрошњом у електроенергетском систему са обновљивим изворима енергије", Димитрија Котура са Електротехничког факултета.

Награде је уручио др Драган Дуричин, председник жирија за докторске тезе, магистарске тезе, мастер и дипломске завршне радове.

Вечерас су такође награђени и проналасци и техничка решења, а председник жирија за најбоље проналаске, дизајнерска решења и техничка унапређења др Милош Недељковић уручио је признања добитницима.

Награђен је проналазак - Уређај за додавање сувог леда при силирању биљака на фармама, аутора Александре Иветић, проналазак - Уређај за точење и очување вина, аутора Милоша Милошевића и Бојана Лазића, како и проналазак - Нова пробиотичка стартер култура за хуману и анималну примену, аутора Наташе Голић, Амареле Терзић-Видојевић, Катарине Вељовић и Игора Мрваљевића.

За најбоља техничка унапређења три равноправне награде добили су следећи радови - "Коришћење биомасе јавних зелених површина Београда у биотехнолошкој производњи компоста", Наташе Шишаковић, затим "Андроид апликација aBewape за евиденцију клизишта на терену", аутора Биљане Аболмасов, Ранке Станковић, Николе Вуловића, Уроша Ђурића, Милоша Марјановића и Оливере Китановић.

Награђен је и рад "Хибрид кукуруза црвене боје зрна - зп 7007 црвени" аутора Јелене Ванчетовић, Миломира Филиповића, Софије Божиновић, Слађане Жилић, Валентине Семенченко, Марије Милашиновић-Шеремешић и Славице Станковић.