"Плагирање и преваре нису реткост на универзитетима у Србији"

На скупу "Кодекс професионалне етике на универзитетима Србије: какав је и да ли га поштујемо?", професор Саобраћајног факултета у Београду и дописни члан САНУ Душан Теодоровић рекао је да на преваре нису имуни ни студенти ни професори, а није реткост да у томе и сарађују.

Као примере те све масовније појаве Теодоровић је навео полагање испита уз помоћ "бубица", па чак и постојање агенција које изнајмљују такву опрему, израђују научне радове уместо студената, јавно се оглашавају, па чак и плаћају порезе држави.

Теодоровић је указао и на бројне примере плагираних научних радова, па и објављивање у непостојећим часописима, чије је референце описао као "Шиља проналазач из Политикиног забавника".

"Ако хоћемо да будемо део Европе, морамо да је пратимо и у овом академском сегменту", казао је Теодоровић и као примере навео Немачку у којој су функционери подносили оставке због тога што су им научни радови поништавани након откривеног плагијата.

"Уколико не порадимо на томе, ја се плашим за будућност науке и академску будућност Србије", казао је Теодоровић.

Он је као предлог навео поништавање радова након што се утврди плагирање, преиспитивање акредитације установе у којој се то догодило, као и преиспитивање компетентности и етичности ментора таквих доктората и дипломских радова.

Професор Физичког факултета Зоран Радовић указао је да као научне раднике на факултетима и институтима среће студенте за које се сећа да су преписивали и варали и који, како је навео, у некој уређеној Европској земљи не би имали никакву научну будућност.

"Систем нам је шупаљ", истакао је Радовић и указао да се треба угледати на европска решења која санкционишу свако ненетично понашање у академским круговима.

На скупу је указано и да се пораст плагијата у научним радовима бележи у читавом свету. Како је оцењено, узрок није чешће плагирање, већ савременији софтвери, који обезбеђују веће могућности да се оно открије.