Шабић: Забрињавајућа ситуација у области заштите података

Након што је републичком парламенту послат извештај о раду институције Повереника за 2015. годину, Шабић је рекао да надлежни државни органи готово ништа не раде на даљем усклађивању правног оквира, посебно Закона о заштити података о личности са европским стандардима.

Према његовим речима, Влада је у Акционом плану за Поглавље 23 утврдила да ће нови закон бити донет до краја 2015. године и то на основу модела који је припремио Повереник, али закон није донет.

Шабић констатује да се није чак појавио ни било какав формалан предлог закона, а "радна верзија" Нацрта коју је презентирало Министарство правде скоро да нема додирних тачака са моделом Повереника.

Бројни ексцеси, односно повреде права на заштиту података о личности, императивно захтевају да се однос државе и друштва у целости према заштити података о личности, односно приватности уопште, из корена промени, истакао је Шабић.

Рекао је да је и у 2015. години настављен континуирани тренд све интензивнијег обраћања грађана и других субјеката Поверенику.

Како је навео, у области слободе приступа информацијама у 2015. Повереник је имао 9.012 предмета, што је за око три одсто више у поређењу са 2014.

У области заштите података о личности Повереник је у 2015. имао 2.868 предмета, што је за око 8 одсто више у односу на 2014.

"Тај тренд је добар као потврда раста поверења грађана у институцију Повереника, али и истовремено извесно представља и потврду великог броја проблема у остваривању права", оцењује Шабић.

Додаје да је, независно од високог процента успешних интервенција Повереника (95,8 одсто) и квалитета његових одлука, забрињавајуће одржавање изузетно високог броја жалби које прима.

По броју жалби против републичких органа на првом месту је МУП са 254, следе Министарство пољоприведе са 111, финансија са 109, одбране са 102, правде 81...

Најлошији однос, односно највише проблема са правом јавности да зна, има Министарство правде - 81 жалба на 234 захтева, док је МУП, на пример, поступао по преко 3.000 захтева.

Шабић наводи да посебну пажњу заслужују проблеми у вези са остваривањем права јавности да зна, односно приступом информацијама о располагању великим финансијским или материјалним ресурсима.

То се односи, на шта је Повереник и раније указао, на хроничне проблеме у комуникацији са јавношћу неких државних предузећа, на пример Телекома, Србијагаса, Железница и других, али и на поступке државних органа попут на пример Министарства привреде у случају Железаре Смедерево, пише у саопштењу.