Пауновић: Грађани показали пуно разумевање за избеглице

Сузана Пауновић је, уочи 21. марта - Међународног дана борбе против расне дискриминације, рекла Танјугу да су бројне активности владе, цивилног друштва, независних тела и медија допринеле подизању свести грађана, али и бољој примени антидскриминационог законодавства.

Каже и да је у друштву дистанца и даље најизраженија према Ромима, као и да постоји потреба да се још интензивније ради на сузбијању антиромских ставова.

''Због тога смо се трудили да у претходном периоду све активности које је држава спроводила буду довољно појашњене како припадницима ромске мањине, тако и осталим грађанима Србије'', рекла је Пауновић додајући да су неразумевање и незнање ''плодно тло'' за дискримацију.

Подсетила је да је у складу са обавезама преузетим приступањем Међународној конвенцији о укидању свих облика расне дискриминације, Србија Комитету за укидање свих облика расне дискриминације доставила други и трећи периодични извештај.

"Наша земља је у процесу извештавања до сада добила 21 препоруку од комитета УН-а чије спровођење пратимо'', рекла је Пауновић.

Према њеним речима, Влада Србије је први пут успоставила механизам за праћење спровођења свих препорука добијених од стране УН-а, па и препорука Комитета за укидање свих облика расне дискриминације.

''Очекујемо да ће увођење овог систематског праћења дати значајан допринос у спровођењу преузетих међународних обавеза, али пре свега допринос бољем остваривању људских права у Србији'', рекла је Пауновићева.

Истакла је и да су грађани Србије показали висок степен разумевања у случају избегличке кризе, подсетивши да је више од 700.000 људи прошло преко територије Србије.

Како каже, у прошлој години нису уочени расистички или увредљиви начини говора о мигрантима, нити физички напади, што још једном говори у прилог томе да је Србија друштво у коме не постоји изражена расна дискриминација.

Јанковић: Мигрантска криза изазов за сва савремена друштва

И повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић сматра да се обележавање 21. марта пре свега може посматрати у светлу мигрантске кризе која, како каже, свакако представља велики изазов за сва савремена друштва.

Наводећи да је институција на чијем је челу имала мали број притужби који се односио на дискриминацију избеглица и миграната, она је истакла да су се притужбе углавном односиле на медијско извештавање.

Како каже, у њима су се, у појединим случајевима, износиле одређене предрасуде.

''Ми смо, поштујући слободу говора, али и обавезу да та слобода не угрожава достојанство других, указивали увек на неопходност хуманог и толерантног односа према људима који су избегли из ратом захваћених подручја'', рекла је Јанковић.

Истакла је да сматра да су се српско друштво и држава понели веома коректно и хумано уз неке спорадичне проблеме у самој организацији током читавог процеса проласка миграната и избеглица кроз нашу земљу.

Повереница је нагласила и да је, због свих опасности које са собом носе расизам и ксенофобија, увек неопходно бити на опрезу.

Како каже, никада не треба да се заборави да је искорењавање тих појава дуг процес, као и да о толеранцији и прихватању различитости треба да учимо од малих ногу.

Сваке године 21. марта, широм света, обележава се Међународни дан борбе против расне дискриминације, у знак сећања на 21. март 1960. године, када је у Јужноафричкој Републици убијено 69 људи који су мирно демонстрирали против апартхејда.

Међународни дан борбе против расне дискриминације прогласиле су Уједињене нације 1966. године, а обележавање овог дана има за циљ подсећање да се боримо против расне дискриминације и то свуда, свакога дана и читаве године.