Одржана Молитва за мир у Бајракли џамији

Молитву за мир предводили су муфтија Мухамед Јусуфспахић, отац Александар Прашчевић, фра Леополд Рохмес и рабин Исак Асиел, а присуствали су представници власти, дипломатског кора и бројни грађани и верници.

Прашчевић је захвалио Исламској заједници Србије и културном друштву ''Гајрет'' за позив на молитву за мир.

''Овим сте указали велику част и љубав СПЦ-у која се увек труди да пружи и узврати љубав свима без обзира на веру, нацију, културу и различита убеђења. Данас сабрани у нади и љубави, а испуњени вером у једнога Бога сведочимо да смо деца божја посвећена очувању и развијању међусобног поверења, саосећања и узијамног давања у љубави'', рекао је Прашчевић.

Подсећајући да је у ноћи између 17. и 18 марта 2004. године запаљена и Бајракли џамија, муфтија Јусуфспахић рекао је да је међу људима који су били испред џамије, у руљи, било муслимана који су били храбри да дођу и буду са својом џамијом.

Међутим, како је рекао, било је и хришћана који су дошли да спрече оне који хоће да похарају у њихово име.

У ноћи између 17. и 18. марта 2004. године спаљене су Бајракли џамија, нишка Ислам-агина џамија, а нападнуте су новосадска и зворничка џамија, када је бесповратно изгубљено велико културно историјско благо Београда, Ниша, али и земље, речено је на конференцији након молитве.

Том приликом је наведено и да је паљење џамија представљало реакцију напада на 17-мартовске догађаје на Косову и Метохији у којима је страдао велики број правосланих храмова, бисера средњовековне византијске уметности и архитектуре.

Како је наведено, срећа се не може градити на рушевима туђе несреће. У данашњем времену развијених комуникација, економске повезаности, туризма, зближавања различитих светова - џамије уз средњовековне српске манастире представљају праве сведоке људске толеранције, међусобног прожимања различитих култура, људске коегзистенције кроз векове.

Том приликом је истакнуто и да је циљ да се дигне глас и да се бори против уништавања културног блага и културне баштине било којег народа и да се културна баштина издигне изнад ниских побуда свакога, те да се сачува за покољења која долазе.

Након молитве отворена је изложба ''Наши храмови - наша аманет'' у оквиру које су посетиоци имали прилику да виде архивска документа из османског периода.

У оквиру изложбене поставке посетиоци су могли да виде и најстарији примерак курана на Балкану.