Благојевић: Исплата помоћи не мора да чека крај процене штете

Марко Благојевић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да је добро то што "исплата помоћи не мора да чека крај процене штете и коначну процену штете".

Навео је и да је процес пријаве штете настале од поплава и издавања решења у Краљеву већ готов, те да очекује да наредне недеље буде готов и у другим локалним самоуправама,

Према његовим речима, већина грађана ушла је у тај процес, а локалне самоуправе су одмах након поплава формирале комисије које су изашле на терен, почеле да процењују штету и објавиле позив грађанима да почну да пријављују штету на објектима.

"Грађани пријављују штету, потом се ради верификација и издавање решења, тај процес у Краљеву је већ готов и наредне недеље очекујем да буде готов и у другим локалним самоуправама", рекао је Благојевић.

Према његовим речима, Лучани су претрпели највећу штету, не толико по броју објеката, већ по обиму штете на њима.

"Тамо је оштећено 80-ак објеката, што није велики број, али је велика штета на њима и Лучани ће добити сву помоћ од нас", рекао је Благојевић.

Поновио је да је држава определила 290 милиона динара за помоћ људима чији су објекти оштећени у поплавама.

"То је помоћ која је опредељена за помоћ и привреди, грађанима и пољопоривреди. А поред тога имамо обећану помоћ ЕУ од 700.000 евра која је намењена куповини беле технике за људе који су изгубили основно покућство", рекао је Благојевић.

Додао је да се нада да ће то бити довољно, а да ће посао бити готов неупоредиво брже него 2014. године.

Међутим, указао је на то да се износ помоћи која је призната решењем локалне самоуправе најчешће разликује од стварне штете, што је и повод за незадовољство грађана у неким случајевима.

"Сви треба да разумемо да држава не ради накнаду штете. Држава пружа помоћ. Наравно да најчешће није равна штети и није довољна. Све зависи од методологије", навео је Благојевић и рекао да та методологија треба да се мења.

Нагласио је да помоћ државе "нису велика, али нису ни мала средства".

"Даје се између 1.000 и 5.000 евра људима којима су куће оштећене, а два до три милиона динара онима којима су куће срушене. То није мали новац, можда је мањи од укупног обима штете. Држава је увек прискакала у помоћ и увек ће, али неће радити накнаду штете", рекао је Благојевић.

Додао је и да је велики проблем што многи објекти нису осигурани, наводећи да је данас број осигураних стамбених објеката мањи него што је био 2014. године.

"То не умем да објасним. Слушао сам људе који кажу да је то због тога што је држава прискочила у помоћ релативно брзо и релативно добро и демотивисала људе да се осигуравају, али мени то објашњење не држи воду", рекао је Благојевић.