Отворена документарна изложба о Зорану Ђинђићу

Изложбу је отворила историчарка Латинка Перовић која је рекла да никада није одбила ниједан позив да прича о Ђинђићу, јер је у њему налазила непоновљиву интелектуалну, политичку и моралну вертикалу у нововековној Србији.

"Ђинђић је био јединствена личност. Он је формулисао једну нову могућност која је била ослоњена на дугу традицију новије историје. Увек ми је било фасцинантно његово разумевање српске историје, јер је имао јединствени дар који је спајао филозофа и државника", рекла је Латинка Перовић.

Додала је и да се Ђинђић залагао за владавину права и слободу појединца, јер је хтео модерну државу.

"Зоран Ђинђић је највише говорио о знању, учењу и одговорности. То је та заоставштина која допире до младих људи", рекла је Перовић.

Претпоставља да бисмо уз његове особине "сигурно мање времена изгубили и не бисмо изазвали таква подозрења света који је стао иза нас после 2000".

"Наравно, прошли бисмо кризу коју пролазе и све друге источноевропске земље и саме европске земље старе Европе. Али то би била једна друга ситуација, више јасна, са јасним координатама у ком правцу друштво иде", наводи Перовићева.

Отварању изложбе присуствовали су и Ђинђићева супруга Ружица Ђинђић са децом, лидер Демократске странке Бојан Пајтић, као и председник Нове странке Зоран Живковић.

Газиместан, на Видовдан 1989, бивша Југославија памти по говору Слободана Милошевића којим је, практично, најавио распад државе. А Ружица Ђинђић и по авантури са супругом. Препричава је док посматра фотографије на којима, тога дана, позира Зорану Ђинђићу.

"Ту су шири кадрови Газиместана где смо Зоран и ја у мимоходу тих обичних људи. Нисмо ишли као пасиониране присталице Милошевића. Заправо, он је радио један текст о томе. То је далека прошлост, али ми је јако драга та фотографија", прича Ружица Ђинђић.

И свака наредна сећа на породична путовања и дружења...

"Ту је и машина на којој је куцао још док смо становали у Страхињића Бана и цело двориште је одјекивало...", сећа се Ружица Ђинђинћ.

Део приватности породице Ђинђић постаје јаван дан уочи годишњице убиства премијера. С намером да се не памти само као политичар и творац метафора и цитата, већ као научник, филозоф, преводилац, породичан човек. Његова стара машина и лаптоп нису случајно изложени заједно - говоре о препознатљивој особини Зорана Ђинђића - брзини.

"Он је скраћено завршио факултет, скраћено писао докторску дисертацију. По убрзаном поступку учио језик, за неколико месеци савладао енглески поред немачког. Врло брзо се упознао са новим технологијама и онда нас је све малтретирао да морамо и ми све то да научимо. Није брзина и прагматичност била одлика Зорана као политичара, то је био део његовог карактера", указује ауторка изложбе Горица Мојовић. 

Ауторка изложбе случајно је и издавач Ђинђићеве прве књиге. Подсећа да су му узори увек били велики реформатори, попут кнеза Михајла Обреновића - намеравао је, каже, и да настави оно што је он започео - модернизацију државе и враћање учених људи у Србију. Не слутећи да ће, уместо тога, доживети његову судбину - да буде убијен.

Председник општине Савски венац Душан Динчић изразио је задовољство што је на данашњи дан отворена изложба, јер она сведочи да се Ђинђић у приватном и јавном животу залагао за своје идеје.

На изложби коју је организовала Демократска странка поводом 13. година од атентата на Ђинђића, представљене су фотографије које је снимио Зоран Ђинђић, књиге које је написао и превео, као и књиге које су други аутори о њему написали.

У Кући краља Петра, приказани су и документарни филмови - "Идејом и животом" аутора Александра Радоша и "Зоран Ђинђић, градоначелник" групе аутора. Улаз на изложбу је бесплатан. 

У Београду ће сутра, осим ДС-а, и Либерално демократска партија обележити 13. годишњицу од Ђинђићевог убиства. Та партија ће као и сваке године 12. марта организовати "Шетњу за Зорана".

Како је најављено, шетња ће почети у 11.00 испред централе ЛДП-а, одакле ће кренути ка дворишту Владе Србије где ће бити положени венци на месту где је Ђинђић убијен.

Након тога, колона ће наставити ка Алеји великана на Новом гробљу где ће грађани и грађанке одати почаст првом демократском премијеру.

Венце испред Владе Србије положиће и садашња влада и чланови владе Зорана Живковића.

Поводом годишњице убиства Зорана Ђинђића биће одржано и финално такмичење у беседништву у његову част, а у Студентском културном центру биће изведена представа "Убити Зорана Ђинђића" Рајка Ђурића и Златка Паковића.

Ђинђић је убијен испред седишта Владе Србије 12. марта 2003. године.

Због организовања убиства премијера на 40 година затвора осуђен је бивши командант "црвених беретки" Милорад Улемек.

На исту казну осуђен је и Звездан Јовановић, непосредни извршилац убиства и бивши Улемеков заменик.

Политичка позадина убиства Ђинђића још није откривена.