Истраживање: Здравство у Србији напредовало за три места

Арне Бјорнберг је на представљању Европског здравственог потрошачког индекса за 2015. у Скупштини, рекао да је здравство Србије сада на 30. месту међу 35 здравствених система старог континента.

Иза Србије су остале Бугарска, Румунија, Албанија, Пољска и Црна Гора, док су успешније биле Словенија, Хрватска и Македонија.

Бјорнберг је објаснио да је напретку Србије највише допринело смањење стопе смртности од удара, смањење броја абортуса и смрти новорођенчади, као и већа доступност лекара специјалиста за пацијенте без упута.

"Кључне препоруке за Србију су да уведе електронске сервисе у здравство, као и да пропише јавно објављивање резултата лечења у свим болницама", рекао је Бјорнберг.

Рекао је и да је од 1.000 поена, Србија освојила 554, те да је најбољи резултат остварила у категорији "Права и обавештеност пацијената" док су лоше оцене добијене због слабе превенције болести узорковане пушењем, крвним притиском, корупције.

Генерална оцена је да европски здравствени системи напредују упркос старењу становништва, мигрантској кризи, као и строгим мерама штедње, напоменуо је Бјорнберг.

Додао је да је то посебно важно за Србију и локалне самоуправе које су у просеку из буџета издвајале свега 0,8 одсто.

Симо Вуковић из НАЛЕД-а рекао је на скупу да је та организација са Привредном комором Србије урадила истраживање које је обухватило 105 градова и општина.

Поновио је да су издвајања за здравство на локалу прилично скромна, као и да је одсуство контроле и надзора допринело дуговању здравствених установа.

Вуковић је додао да се тражи адекватно решење за превазилажење блокада здравствених установа.

Као пример навео је Апотеку Панчево, наводећи да се тражи решење да она изађе из блокаде, али је изразио бојазан да би могло да дође до домино ефекта, који би могао да захвати и друге установе на примарном нивоу.

Иначе, дугови здравствених установа на локалу премашили су износ од 10 милијарди динара.