Зашто касни рационализација у јавном сектору

До краја јануара за државу требало је да ради 14.500 хиљада људи мање. Око пет хиљада радних места требало би да ослободе они који су стекли услов за пензију. То се зна. Не зна се, међутим, када ће бити уручено више од девет хиљада отказа. Чека се да министарства ресору државне управе доставе извештај о систематизацији радних места. Од министарке признање и оправдање за кашњење.

"Чињеница је да се неће све завршити у том року, али чињеница је и да је рок од 60 дана био тесан и да је у овом тренутку заиста импресивно колико се на томе ради, с обзиром да је реч о предизборном времену", навела је министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички.

За постављање новог рока још је рано.

"Можда ћемо да будемо изненађени у понедељак - све готове систематизације", рекла је Удовички.

Министарства просвете и пољопривреде колеге из државне управе изненадиће током сутрашњег дана. У ресору правде, посао су завршили на време. Предвиђених 60 дана за неке није било довољно.

"Мора да се касни зато што су у питању велики системи, то су велике масе људи, на стотине хиљада и то у тако кратком року направити рационализацију је заправо оценити где је вишак и која радна места нису неопходна. И онда извршити реорганизацију и направити нову систематизацију. То заиста мало ко има такав административни капацитет да обави у том року", каже економиста Миладин Ковачевић.

Рокове је поставила и Фискална стратегија. Умањивање плата у јавном сектору и дела пензија смањило је буџет за плате у држави са 10 на 9,1 одсто. Закон о платама и отпуштање прекобројних требало би да новац за плате сведу на пожељних седам одсто БДП-а. Државну касу оптеретиће зараде оних којима је требало да буде уручен отказ, опомињу економисти.

"Највећа штета је ова друга чињеница да се тиме шаље веома лоша порука за оне који већ ево једну годину и следећу ће сностити последице тешких мера, пре свега мислим на смањење плата и пензија", каже Љубодраг Савић са Економског факултета.

Рационализацију предвиђа и споразум са ММФ-ом. Четврта ревизија овог аранжмана планирана је за март.

"Не верујем да је угрожен. Ово јесте изборна година али стенд бај аранжман са ММФ-ом је закључен и са мерама као што је рационализација, то су структурне мере, после фазе рестрикције, консолидације, повећања пореских норми, сад долазе структурне мере, једна од њих је рационализација, завршиће се за месец дана", каже МИладин Ковачевић.

Влада би, на основу извештаја о систематизацији, када их министарства буду предала, требало да да мишљење и изброји 35.000 прекобројних до краја ове године и да слично настави у наредним.