Регистар енергетских пасоша - помоћ грађанима и држави

Већ четврту годину, у складу са директивама Европске уније и у нашој земљи све нове и реконструисане зграде и државне институције морају имати енергетске пасоше. У њима пише колико зграда и станови троше енергије. Ради унапређења енергетске ефикасности и смањења загађења, при Министарству грађевинарства направљен је и Централни регистар свих енергетских пасоша у земљи - ЦРЕП. Корист је, кажу, вишеструка.

Централни регистар енергетских пасоша највише ће олакшати грађанима при куповини стана. Више не морају да верују на реч инвеститорима, већ унапред могу знати оно што је за кућне буџете најважније - колико ће издвајати за грејање или хлађење.

"Уколико желите да купите неки стан у некој згради можете да одете и погледате у том Централном регистру. Имате слободан приступ да видите којој каси зграда припада и колико енергије се троши за грејање стана по метру квадратном на нивоу године дана", каже професор Архитектонског факултета у Београду Милица Јовановић-Поповић.

Централни регистар енергетских пасоша велика је помоћ и држави. Наша земља се обавезала да до 2018. потрошњу енергије смањи девет посто.

Шеф Одсека у за енергетску ефикасност у Министарству грађевинарства Јасминка Павловић каже да је важно да знамо колико нам средстава треба да бисмо испоштовали оно што Европа од нас тражи.

"Oдносно, оно што смо потписали и колико ћемо енергије смањити и да доносимо квалитетне одлуке. Значи имамо диван алат", каже Павловићева.

Исти Регистар енергетских пасоша има Португалија, а у пројекту Србији помаже немачка влада.

"Значи да ће омогући Србији у једном тренутку да има комплетну евиденцију и постојећег стамбеног фонда, и процену потрошње и процену могућих уштеда. Да зна какво је стање да би могла да планира неке кораке у том смислу, националне програме и да би могла ефективно да прати резултате тих програма", каже Светлана Ђокић из немачке организације за међународну сарадњу - ГИЗ.

Србија троши четири пута више енергије од земаља Европске уније. Протеклих неколико година доста грађана је застрелу столарију заменило ПВЦ прозорима и вратима, али се мало радило на изолацији зидова и кровова. Процењује се да у Србији 80 одсто кућа није изоловано.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.