Фотографије између ауторских права и медија

"То је је један квадратић тањира са сармом. То смо ми објавили у магазину и суд је проценио да је то ауторска фотографија изузетне вредности и платили смо колико полугодишњи или тромесечни сервис Ројтерса. Једну сарму", каже уредник у Политици Никола Тркуља.

Фоторепортер Срђан Илић каже да зна за ту сарму, али да сваку фотографију коју купите од великих сервиса има свој рок трајања. "То што сте је платили једном не значи да можете да је користите доживотно колико год хоћете пута", каже Илић.

И то је негде суштина спора фотографа и медија. Уредници мисле да давно купљену фотографију могу да користе кад им затреба. Фотографи се позивају на Закон који каже да иако је фотографија направљена за агенцију која је фотографу организовала и платила пут, она је после пет година апсолутно власништво фотографа. Без пристанка не може се ни мењати. Јединствен ценовник да се поново купи - не постоји.

"Није свака фотографија иста. Фотографија је као вино, што је старија и што је ређа то је скупља", каже Илић.

И третира се као ауторско дело. Недавно се појавио предлог тумачења Закона о ауторским и сродним правима који је требало да категоризује фотографије на рутинске и ауторске. Није прошао у скупштини. Предлагачи нису имали коментар за нас у вези са постојећим Законом. Уредници га имају.

Тркуља каже да када вас полицијска камера, слика на путу, пређете у жуту траку, по садашњем тумачењу закона то је сада ауторско дело.

Адвокати који заступају фотографе кажу да би промена постојећег Закона била назадовање.

"Сад ћемо се ми вратити 200 година у назад пре Бернске и осталих конвенција да причамо о томе шта представља ауторско дело", рекао је адвокат Душан Мијатовић.

Ако је неко од бројних медија то право пробао да то оспори пред судом, по постојећем Закону - није успео. Само Политика је прошле године на име одштета исплатила милионске износе.

"Ти спорови се тешко губе јер ако ви знате ко је аутор једноставно знате да ћете морати да платите накнаду том аутору", каже Мијатовић.

За последње две године фотографи правду траже пред овим судом где готово увек добијају спорове. Одштетни захтеви износе око 50.000 динара, међутим, трошкови суђења могу бити чак пет пута већи.

"Политика није медиј који краде фотографије, ми те све фотографије купимо, али ако прође пет година, ја ту фотографију коју сам већ купио, не искористим, ја морам да контактирам аутора за коју цену ја то могу да објавим", навео је Тркуља.

Врзино коло може се решити компромисом. Предлажу га фотографи.

Илић каже да фотографске организације ће ускоро позвати медије на један заједнички састанак, где ће заједно размотрити како да се реши проблем, тако да свима буде боље. 

Решење би била заједничка база фотографија са именом и контакт подацима аутора. По могућности и ценом фотографије. Приступачном за осиромашене медије.