Шта је индекс родне равноправности

Није тајна да су у неким областима жене и даље неједнаке с мушкарцима, чак и у земљама развијенијим од Србије. Од 2013. у Европској унији, а од прошле године и у Србији ове разлике се могу и измерити.

Индекс родне равноправности показује колико су жене неједнаке с мушкарцима у областима рада, новца, моћи, знања, здравља и времена које одвајају за породицу. Математичком формулом долази се до броја који земље позиционира на европској листи родне равноправности.

Статистика не мора да одсликава стање на терену, али је добар показатељ шта треба поправити. Директорка Европског института за родну равноправност не открива какве је резултате Србија постигла - осим једног детаља.

"Србија је високо на лествици када је реч о женама укљученим у политичко одлучивање, као и у банкарском сектору. Многе чланице Европске уније могу да завиде Србији на позицији у тим областима", наводи директорка Европског института за родну равноправност Виргинија Лангбак.

У Координационом телу за родну равноправност кажу да, укупно, Србија у области индекса родне равноправности није лоше прошла.

"Резултати које ћемо представити сутра говоре да смо на половини пута у процесу yнапређења родне равноправности у односу на европски стандард. Оно на ћему треба још радити је домен рада и домен новца", напомиње саветница председнице Координационог тела за родну равноправност Гордана Гавриловић.

Бројеви су једно, реално стање је друго, упозоравају у Аутономном женском центру.

"Треба предузети озбиљне мере да се сузбије насиље, јер не могу да видим напредак у било којој области ако се не сузбије насиље. Али, и сиромаштво, искљученост Ромкиња, жене са инвалидитетом, сеоске жене, доступност правди, правима и мерама које држава прописује", истиче Тања Игњатовић из Аутономног женског центра.

Неке од недостатака могле би да се исправе изменом Закона о равноправности жена и мушкараца, који би ускоро требало да се нађе пред Владом Србије.