Бескућници траже спас од зиме

За четворо малишана Свратиште је једино сигурно уточиште од хладноће, улице, проблема, глади, немаштине.

"Овде су ми још три сестре, а тата и мама раде на пијаци", каже дечак из Свратишта.

"Играмо се, радимо домаћи, нешто преписујемо, радимо математику", каже његова сестра.

Откако је почело хладно време, у Свратиште дневно дође око 50 малишана. Према неким проценама, на београдским улицама живи и ради око две хиљаде деце.

Координаторка Свратишта Мина Лукић каже да се током зиме деца дуже задржавају у Свратишту.

"Дођу пре школе, ручају и припреме се за школу, одраде школу и врате се", каже Лукићева.

Спас од зиме и глади у београдском прихватилишту пронашло је 137 бескућника, на 104 места.

"Не спавам, шетам, дању се возим у возу, Панчевачки мост - Батајница", каже Петар Јовановић.

"Спавао сам по бетонима, спавао сам када се сналазим и по картонима", прича Драган Шовљански.

Сузана Миловановић из Прихватилишта за одрасле истиче да су спремни за овакве временске прилике.

"Руководимо се том идејом да је боље да човек буде на ходнику на душеку, него да се смрзне на улици", каже Миловановићева.

У потрази за кровом су и бескућници у Новом Саду. У 19 часова отварају се врата преноћишта за бескућнике у Новом Саду.

У њему око 15 станара улице добија смештај и храну до седам часова ујутру.

"Прошле године сам дошао, зато што сам дотле био по болницама", каже станар преноћишта.

Други бескућник каже да спава по зградама, по улазима, по степеништима.

Имају одвојена преноћишта - за мушкарце и жене.

Директор Центра за социјални рад Ненад Драшковић каже да у Новом Саду постоји прихватилиште где људи могу да бораве дуже, првествнено они који имају здравствене тегобе.

Такође, додаје Драшковић, они који могу сами да брину о себи преко дана имају Дневни центар при геронтолошком центру.

Ипак, многи бескућници у Србији склониште проналазе у напуштеним шупама, баракама, приколицама, вагонима.

У Србији живи више од 18 хиљада бескућника.