Пут меса од фарме до трпезе

Колико нам је познат пут меса и месних прерађевина од фарме до трпезе?

"Домаће месо, купљено, стока се набавља у Мачви, Срему, Горњем Срему на фармама по Бачкој и Пожаревцу. Ми, иначе, и увозимо месо, то месо користимо за прераду, за прерађевине. Строго увозимо из Европске уније, увозимо чисто месо", истиче Живојин Јовановић из Индустрије меса "Трлић".

Како наводе из Индустрије меса "Матијевић", у прошлој години су увезли свега два одсто меса. То месо, пре свега, користе у производњи месних прерађевина које су намењене извозу на тржиште ЦЕФТЕ.

Заштитници потрошача годинама указују на то да тоне отпадног меса из Европске уније завршавају у тањирима грађана Србије.

"Свих ових година нажалост у већем делу ми једемо отпадно месо, једемо лоше прерађевине. За све остале тврдње произвођача мора да постоји веродостојна исправа, а не да ви као произвођач имате и своју лабораторију и све своје и онда кажете ма да моје месо је супер, моје месо је одлично", објашњава Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије.

Како истиче Поповић, не могу произвођачи да рекламирају домаће животиње, са домаћих фарми, из домаћих извора, а да увозе 10- 15 000 тона отпадног меса.

Из увоза или домаће, месо које се користи у производњи месних прерађевина попут виршли, салама, кобасица и пљескавица, биће квалитетније, уверавају из Управе за ветерину. То би требало да обезбеди нови правилник којим је, између осталог, ниво калцијума у таквом месу смањен.

"Сам производ је квалитетнији, значи у себи има више меса него покоснице, тако да захтева се сада од наше индустрије уведу нове технологије. За ове производе смо дефинисали да одређена врста производа мора да има прописан ниво протеина у себи, а није остављен простор самим произвођачима да уграђајују мању количину протеина, јер тиме се уствари нарушава квалитет самог производа", истиче Сандра Барић из Управе за ветерину.

На питања ко су највећи увозници меса, ко је од њих прошле године највише повећао увоз и за колико, од државних институција није добијен одговор. Управа царина и Републички завод за статистику упућују једни на друге. У Заводу кажу да не могу да дају поверљиве податке. Ни Управа за ветерину није доставила тражене информације.