Последњи опроштај од Захарија Трнавчевића

Комеморација поводом смрти новинара Захарија Трнавчевића, човека који је скоро седам деценија посветио развоју пољопривреде и људима који живе од земље, одржана је у Скупштини Града Београда. 

Од великог новинара, који ће остати запамћен по унапређвању пољопривреде и села, по емисији "Зање имање" која је "неуке спајала са науком и релевантним светским достигнућима", опростили су се његове колеге и пријатељи новинар Горан Милић, редитељ Александар Мандић и Борислав Бора Дугић.

Милић је у писму које је прочитано на комеморацији подсетио на 46 година рада и познанства са Трнавчевићем.

Био је луцидан, инвентиван новинар, тв звезда која је, за разлику од других, имала времена и за пријатеље и за обичне људе, човек кога никада нису импресионирале титуле и новац, написао је Милић.

Редитељ Мандић је рекао да је Транвчевић седам деценија био у јавности и да се никада није чула ни једна једина ружна реч о њему.

Захарије, који ће остати упамћен по прометејској преданости, био је човек рада и рађања идеја, редак, редак човек, упоран, вредан, храбар, говорљив, рекао је Мандић и додао да је Захарије занемео тек два сата пред смрт када је могао само да мрдне простом и тако каже "збогом".

Био је "златна кока" али неки медији нису били захвални за "златна јаја" која им је доносио, навео је Мандић који је подсетио да је Трнавчевић током неколико деценија сељацима рекао и више и боље и оштрије него било ко други.

Имао је интегритет, никада није бринуо о томе шта ће му рећи комитет, партије, министри или доушници, није му било лако ни са његовим сељацима, никада се није хвалисао, и то му је све донело углед и поштовање, додао је Мандић.

На комеморацији су подсетили на Трнавчевићево "пророчанство" да ће радити до 90. године, која се и обистинило, умро је 13. јануара, неколико дана након 90. рођендана.

Испраћај на кремацију заказан је за 17 часова на Новом гробљу. Новинарксу каријеру започео је 1948. године.

Осим новинарства, бавио се публицистиком и књижевношћу, као и политиком - као члан Демократске странке, био је народни посланик на листи ДОС-а и саветник министра пољопривреде, а као најстарији посланик председавао је у јануару 2001. и првим сазивом Скупштине Србије након пада Милошевића. ДС је напустио 2010. године, у коју се вратио пар година касније.

На изборима за Скупштину Србије, маја 2012. године, изабран је за народног посланика на листи "Преокрет" коју је предводила Либерално-демократска партија, те је, као најстарији посланик, председавао конститутивном седницом тог новог сазива парламента.

Крајем 2014. године, објавио је аутобиографију "Сам о себи и другима" у којој је писао и о губитку оба сина, за шта је кривио себе.