Одржана комеморација Захарију Трнавчевићу

Песник Љубивоје Ршумовић, дугогодишњи Трнавчевићев пријатељ, рекао је да је Трнавчевић био омиљен, јединствен и појавом и "донкихотовским понашањем".

"Увек је желео још нешто што би могло бити допринос не само телевизији и новинарству, већ и Србији и у оно време Југославији", рекао је Ршумовић додајући да је његово пријатељство са Трнавчевићем обележило шаховско дружење.

Како је додао, током свог рада је показивао оданост селу, простом човеку, трудбенику и произвођачу, иако није био човек са села.

У име НУНС-а, чији је Трнавчевић био један од оснивача, од њега се опростио Михајло Ковач, који је за Трнавчевића рекао да је био доајен српског новинарства и један од витезова новинарског посла.

"Прешао је хиљаде километара, крстарио српским селима, а све у циљу да унапреди пољопривреду и да сељак живи боље... Могао је да изабере и неки салонски сектор, али није и увек се враћао кући блатњавих ципела... То је била његова новинарска, вредносна и лична мисија, пут који је пратио до краја живота 10", навео је Ковач.

Трнавчевићев најближи сарадник у последњих неколико година Ристо Костов истакао је да је Трнавчевић током каријере предано и марљиво радио и да је тако било и до пре два месеца када је био пред камерама.

Говорећи о његовим квалитетима, Костов је рекао да је увек говорио из главе и да је и књигу "Само себи и другима" писао без иједне забелешке.

Увек га је, како је рекао, фасцинирала Трнавчевићева способност памћења будући да је у детаље знао шта се дешавало чак и далеке 1948. године.

Захарије Трнавчевић, рођен у Шапцу 1926. године, каријеру је почео у листу "Задруга". У тадашњу Радио- телевизију Београд долази 1964, обележивши пионирско време наше телевизије.

Пољопривредну емисију уређивао је и на Телевизији Б92, бавио се публицистиком, књижевношћу, политиком... Добитник је многих новинарских признања.

"Један усамљени горостасни бор окружен листопадном новинарском шумом. Почивај у миру Заре", навео је Ковач.