Читај ми!

Сви подаци о финансирању науке морају бити јавни

Измене и допуне Закона о научноистраживачкој делатности усвојене су последњих дана у 2015. години. Иако су научници протестовали због лошег финансијског положаја и услова рада, садашње измене опет не нуде решење за финасирање науке. Међутим, измене закона отварају могућност транспарентности свих података у науци, каже за РТС једна од наујуспешнијих научница у Србији, научница А1 категорије - доктор Јелена Јовић са Института за заштиту биља и животну средину и једна од оснивача покрета "Спасимо науку".

Јелена Јовић је, у интервјуу за Дневник РТС-а, рекла да ће овим законом јавности бити доступни сви подаци који се односе на истраживаче за пројекте и институте који се финасирају на тај начин, као и на то како се добијају пројекти.

"Такође, обавезује се државни орган да све те податке објави, што није било раније и што је доводило до потенцијалних или стварних малвезација", наводи др Јелена Јовић са Института за заштиту биља и животну средину.

Поводом тога што се дуго говори о урушеном угледу, хиперпродукцији доктората, плагијатима, лошим научним радовима, Јелена Јовић упозорава да је "етичност у науци стварно на веома ниском нивоу".

Тако су двојица професора који су, да би указали на те проблеме, објавила рад на "тарзан инглишу" у једном румунском часопису, а међу лажним референацама био је један јунак из Дизнијевог цртаног филма.

"Упозната сам са великим бројем случајева врло организованог публиковања радова у часописима без икаквог квалитета и репутације, часописима који објављују радове само на основу уплате одређене своте новца, и ви чим уплатите ту новац вама се рад публикује", истиче Јовић.

Објашњава да се на тај начин стичу и знања и више категорије на пројектима. 

"Оно што је врло криминално је што је тај новац који наши истраживачи дају тим страним издавачима који публикују такве радове буџетски новац, а на основу тих радова који се тако публикују добијају поене помоћу којих добијају наставна звања и вишу категорију на самом пројекту и на крају вишу плату ", додаје Јовић.

Научној заједници замера летаргију.

"Најчешће се сви брину за своје позиције, да се задрже позиције директора института, декана, ректора. Свима је то на првом месту, сви сматрају да не треба радикално решавати и ако академска заједница не почне агресивније да решава те ствари, бојим се да више неће имати ко да реагује", каже др Јелена Јовић.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 29. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи