Прославa Српске нове године некада

Пре више од четири деценије, Народна милиција закуцала је на врата собе Радоша Бајића. За православну Нову годину, хармоником и гласом дигао је на ноге цео Студентски град. Због тога је из њега и избачен.

"У мом сећању је нешто што би се могло назвати једна тајновитост, нешто у поверењу, једна конспиративност. На неки начин, готово погледима су се људи договарали, говоривши притом о нечем другом - хоћемо ли вечерас, где ћемо, шта ћемо", каже глумац и редитељ Радош Бајић.

Избор су углавном биле локалне кафане. Славило се до зоре уз репертоар на коме се нашла и понека забрањена песма.

"Сви су славили, сви који нису били блиски Титу и сви који нису били комунисти. У то време је било забрањено, кафане су се закључавале у осам, пола девет кад људи дођу. Биле су контроле, полиција, чуда, али ето, било је тад забрањено, слађе и вероватно интересантније", истиче Милица Петковић из ресторана "Три шешира".

Они који нису смели да ризикују, обележавали су је тихо у својим домовима.

"Памтим једне године да сам у друштву једног државног службеника, који је био члан Савеза комуниста, а и ја сам био, и једног предратног келнера који је радио по кафанама ужичким, дочекали Нову годину у стану тог друга", каже историчар Милорад Искрин.

Православна Нова година представљала је отпор тадашњем режиму и покушај да се очува српски национални идентитет, објашњавају стручњаци.

"Када је она изгубила тај интегративни елемент бунта и отпора у претходном режиму, када је настала нова држава са својим националним празницима и слободом религијског исповедања Божића, Ускрса итд. наравно да је моћ овог празника слабила", истиче социолог Далибор Петровић.

У народу популарну српску Нову годину, данас обележавају углавном млади, без свести о значењу које је имала у време њихових родитеља. Она опстаје и кроз јавне прославе на трговима које су до скоро биле незамисливе.