Драгишић: Претерано наоружавање земљу може учинити небезбедном

О безбедносним изазовима и звецкању новим оружјем у региону за емисију "Таласање" Радио Београда 1 професор Факултета безбедности Зоран Драгишић каже да набавка балистичких ракета у Хрватској мора да изазове реакцију код Србије, јер је у суседству са њима.

"У овом тренутку, мислим да Хрватска не планира агресију над Србијом. И нико нормалан не може у моменту да направи план агресије, а шта ће бити за 10 година видећемо. Једино што је за сада извесно је да ће Србија купити та два хеликоптера, али и не можете оставити људе гладне, а да купујете наоружање", рекао је Драгишић.

У вези са тим, Драгишић каже да претерано наоружавање једну земљу може учинити небезбедном. Ту је пример Совјетског Савеза, који је и пропао због превише наоружања.

"Било би идеално да ми имамо сада новца да купимо много савременије авионе и да имамо много млађе пилоте и јесте неопходна обнова авијације у војсци, али ако купимо нове авионе, нећемо имати за обнову школа. Са овако слабом економијом ми не можемо много тога да урадимо у војсци", каже Драгишић.

Истиче да су пет најбитнијих праваца безбедности једне земље ратно ваздухопловство, снажан обавештајно-безбедносни систем, специјалне јединице, капацитети полиције у борби против организованог криминала и реаговање у ванредним ситуацијама.

"Ми имамо две могућности, а то су евроинтеграције и да преломимо да уђемо у НАТО. Да смо деведесетих година ушли у НАТО сада бисмо имали читаву Југославију, да смо 1994. ушли у Партнерство за мир не бисмо имали сада преговоре са Бриселом око Косова", рекао је Драгишић.

Друга могућност је, наглашава, војна неутралност.

"Ми нисмо ни ЕУ ни чланица НАТО, а ни евроазијска чланица. То што купујемо руско наоружање, мислим да није никакав проблем, па пола чланица НАТО је наоружана руским оружјем", рекао је Драгишић.

Суштински проблем Србије је, сматра, организовани криминал. То нам је појело и опрему војске и ескадриле и пензионе фондове, кад то решимо, решићемо много ствари, рекао је Драгишић.

Када је реч о могућим теророристичким нападима екстремиста на Балкану циљ је, каже, пре свега да се изазове међуверски сукоб између хришћана и муслимана и зато је много важно да имамо добар обавештајно безбедносни систем, сматра Драгишић.

Александар Радић, војни аналитичар, присталица је наоружавања Србије, али додаје да исто морамо да будемо свесни колико за то имамо пара. Војска је унутар војске јако маргинализована, посебно авијација, која мора да добије технику, јер у супротном нема перспективу, истиче Радић.

"Посета Рогозина и поклон макете С-300 је за мене била понижавајућа у смислу ето толико сте развијени и толико вам треба. За почетак треба људима рећи да се тај С-300 не производи већ годинама и ако га добијете, можете добити само половни, а он и такав је много скуп. Треба разбити и ту фаму да ми у том русофилском расположењу чекамо да нам Русија само поклони оружје. Ту нема поклањања, нити га је икада било", рекао је Радић.

Срето Малиновић, генерал у пензији каже да се теме набавке оружја актуелизирају из унутрашњих потреба власти. "Свака држава има планове опремања и развоја оружаних снага, а које се могу пратити у специјализованим часописима, а овако пласирање тема у медијима је погодно за подизање температуре", каже Малиновић.

Њему као војнику, указује, набавка балистичких ракета у Хрватској јасно говори где Хрватска види безбедносне изазове.

"Апсурдно би било рећи не треба нам, али с друге стране, морамо урадити темељну анализу стања у војсци и онда у складу са тим се набавља опрема", рекао је Малиновић.