Вербић: О судбини изборних предмета одлучиваће стручна јавност

Први део зимског распуста у централној Србији завршава се данас, док у Војводини траје до 14. јануара. Одмарали су се само неки, док су остали полемисали о евентуалном растерећењу градива. Министров предлог да би изучавање веронауке и грађанског васпитања могло да се сведе на 4 године није наишло на одобравање.

Многи кажу да је ово што чујемо последњих дана практично једина анализа ефеката грађанског васпитања и веронауке од како су ти предмети пре 15 година уведени у наставу.

"Било је анализа али нису биле независне и нису процениле ефекте наставе. Расправа није наишло на одобравање једног дела јавности док други верују да би требало изменити начин наставе тих предмета", рекао је министар Вербић гостујући у Дневнику РТС.

Према речима министра просвете постоје заједнички проблеми за ова два предмета а то је недостатак кадра.

"Постоји константан недостатак компетентних наставника. Верујем да темама, које су врло озбиљне, а то је питање толеранције, различитих култура, комуникације треба да се баве најбољи. Одатле и мој предлог да се ти предмети изучавају четири године јер би за тај период имали кадар", каже Вербић.

Министар каже да се стручна јавност премало укључила у ту расправу а као главни разлог за то наводи новогодишње празнике.

"Никако не би требало да се догоди да министар одлучује о судбини предмета јер то треба да раде стручна тела. Треба направити механизам како ћемо проверити ефекте свих предмета а не само ова два изборна предмета а то је неопходно како бисмо могли да променимо програме", каже министар просвете.

Почетак године донео је и расправу о Нацрту закона о систему плата запослених у јавном сектору. Ни око тог нацрта нема потпуне сагласности.

"Синдикати из тог закона не виде колика ће бити плата запослених и то јесте кључни захтев и ја то разумем. Верујем да овај закон може да се промени на тај начин да испуни овај захтев", рекао је Вербић.

У последњој недељи 2015. године усвојен је Закон о научно истраживачкој делатности.

"Буџет за науку је за нијансу већи него прошле године што значи да ћемо се у овој години више бавити науком. Оно што ћемо урадити јесте да ћемо пооштрити услове за добијање пројеката како би они који се озбиљно баве истраживањем заиста и добили највише", рекао је ресорни министар.

Један од примера који је министар Вербић навео јесте да тренутно у Србији има преко 600 научних часописа а да у министарству очекују да ће свега око 250 испунити критеријуме шта је то прави научни часопис.