Манастир Милешева, чувар српских светиња

У долини Лима у близини Пријепоља, налази се Милешева, један од најпознатијих српских манастира. Тај средњевековни манастир подигао је краљ Стефан Владислав у првој половини 13. века као своју задужбину и у њој је сахрањен. Екипа РТС-а имала је прилику да у овом манастиру сними једну од највећих реликвија српске православне цркве, мошти руке Светог Саве.

У припрати манастира Милешева некада су биле положене мошти Светог Саве које су Турци у 16. веку спалили на Врачару. Сачувана је лева рука светитеља која се овде чува у олтару манастира и на поклоњење износи верницима.

"Молитвама Светог Саве многи су добили исцељење. Неки у тренутку а неки након неколико пута читање молитве над руком светитеља. Свети Сава највише помаже деци то сам приметио и код људи који не могу да имају децу. Обично деца која дођу измољена од Светог Саве родитељи их доносе овде да их крсте и по правилу дечацима дају име Сава", објашњава Архимандрит Леонтије.

У манастиру је и део оригиналног саркофага у коме је почивало тело светитеља које је у Милешеву пренешено 1236. године из бугарског града Трнова.

"Над телом Светог Саве, над његовим мошти,ма нису се исцелили само православни верници већ и муслимани. То је био један од разлога да Синан Паша опустоши манастир, отме тело Савино и на Врачару у Београду спали", истиче кустос манастира Милешева Младен Томашевић.

У ризници милешевске Епархије налази се и штап Светог Саве, који му је у Никеји 1219. године даровао Васељенски патријарх Манојло, као знак самосталности Српске православне цркве.

"Исте те године почиње да се зида Милешева. Штап Светог Саве у милешевској ризници је симболично изложен и као светионик добре наде зато што су светионици попут манастира често осамљени, издвојени, окружени бурним морима али они истовремено показују смер и пружају наду", каже Томашевић.

Оно што овај манастир, рађен у рашком стилу, чини још препознатљивим свакако је фреска Белог Анђела која поред фреске Богородице из Благовести представља највеће домете у сликарства средњовековне Европе.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.