Јанковић: Дно медијског буњишта

Наши извештаји за прошлу годину били су доста оштри, критички, са много примера који доказују наше тврдње о слабости механизама за остваривање људских права и права грађана у Србији, рекао је Саша Јанковић о извештајима независних контролних тела у интервјуу Фонету.

Веома је јасно да је парламент прекршио своју обавезу, а пропуштена је прилика да се грађани много више упознају са садржином тих извештаја, указао је Јанковић, који сматра да то није питање неефикасности, већ невољност власти да чује критичке тонове о свом раду.

Осврћући се на стање људских права у 2015. години, Јанковић је оценио да правосуђе није до краја стало на ноге, "нити судски, нити тужилачки део" и напоменуо да се не могу са извесношћу очекивати брзе, потпуне и правичне судске одлуке.

Администрација у Србији још је превише оптерећена политизацијом и партијским кадровима, од ње се очекује послушност, а не спровођење закона, грађани и администрација се и даље гледају преко нишана, упозорио је Јанковић.

Према његовим речима, тензије у друштву везане за слободу изражавања, с једне стране погрешно схватање слободе изражавања као слободе да се може рећи све и свашта и, с друге стране, схватање слободе изражавања као претње, опасности по владајућу странку или државу, чине наше друштво јако рањивим по питању људских права, док квалитет живота људи опада.

Чињенице да особе са инвалидитетом не могу да уђу у више од 70 одсто државних институција, да деца немају довољно простора да се баве спортом у школама, а камоли неке друге ствари, ти животни проблеми, квалитет живота, заштита животне средине, не стижу чак ни на радар, констатовао је Јанковић.

Он сматра и да отварање преговарачких поглавља са Европском унијом, само по себи, не значи ништа, посебно не грађанима, док људи који се баве придруживањем ЕУ већ саму најаву отварања поглавља представљају као велики успех.

Али, ако отварање поглавља схватимо као оквир да се нешто уради, као механизам који ће нас довести до веће правне сигурности, снажнијих институција, мањег утицаја политике, правне извесности, бржег рада државних органа, мањег мешања медија у државу и државе у медије, ако нам отварање поглавља донесе све то, а могло би, зато их ваљда и отварамо, онда ћемо имати резултат, истакао је Јанковић.

Али, ако наши политичари, наша власт, буде схватила само отварање поглавља као успех, а не нешто да нас брже и лакше доведе до успеха, напоменуо је Јанковић, онда ћемо пропустити још једну прилику.

"Најопаснија неформална веза између државних органа и таблоида"  

Говорећи о ситуацији у медијима, Јанковић је оценио да свака власт може да извуче најбоље и најгоре из људи и констатовао да се већ јако дуго времена у Србији потенцирају неке најлошије особине.

Имали смо вођење неформалне спољне политике таблоидима, вођење парасудских процеса, цурење информација...,илустровао је Јанковић и оценио да је најопаснија неформална веза између државних органа и таблоида, док они који покушавају да раде добро, на кожи осећају лоше последице свог доброг рада.

Према његовом објашњењу, државни органи информације, које би морали да користе у свом раду, "тајно дотуре" неком таблоиду да их у виду полуинформација и дезинформација, користи да би остварио неки циљ, који се иначе не би могао остварити пред институцијама, јер то није легално, легитимно, ни пристојно.

Желим да верујем да смо у години која истиче, а имали смо много лоших примера, дотакли дно тог медијског буњишта у режији државе и да ћемо кренути са становишта да таква ситуација више никоме не може да донесе корист, истакао је Јанковић.

Он сматра да је "заиста карикатурално" шта се дешава са полицијом и наводи, као пример, конференцију за новинаре министра унутрашњих послова Небојше Стефановића иза којег стоји низ наоружаних људи са маскама, "због тога што је један човек дао одређену изјаву и она је објављена у једном таблоиду".

Због тога стоји министар унутрашњих послова, прича се о државном удару и иза њега 20 полицајаца у маскирним униформама и маскама. То је тако изгледало да ниједан новинар није поставио ниједно питање, а шта има да постави, кад испред њега стоје људи који држе хеклере у руци, предочио је Јанковић.

Други елемент државног удара је то да је неко обилазио, ишао близу куће председника Владе, па онда тај неко буде пуштен после два дана из притвора, додао је Јанковић.

Он се боји да је то толико неозбиљно да, ако човек који је безбедносно најугроженији у земљи, председник Владе Србије, сутра заиста, не дај Боже, буде угрожен и та претња актуелизована, то више нико неће узети за озбиљно.

Јанковић је указао и на случај чланице Савета Владе Србије за борбу против корупције Мирославе Миленовић која је пријавила да је прате, па месец дана није било одговора, а потом је била и нападнута, да би онда министар, када је говорио о њој, "у истој реченици додао - али ето она критикује Владу".

Такво схватање рада полиције, да је полиција алат политике, а не алат реда, мира, безбедности грађана, јавне имовине, саобраћаја, чини огромну штету поверењу грађана у институције, указао је Јанковић.

Он је поменуо и органе војне безбедности и сектор одбране у којем је, како је оценио, министар одбране Братислав Гашић прекршио закон тиме што је формиран штаб у којем се укрштају обавештајни подаци ради заштите живота председника Владе.

Ми имамо Биро за координацију служби безбедности, то је законом успостављени орган, те је војска практично преузела цивилне ингеренције, где се стално виче пожар, пожар, пожар и на крају, када негде стварно плане, нико неће веровати да тај пожар заиста прети, поновио је Јанковић.

Ја сам искористио овлашћења која имам, тражио сам смену министра први пут од како сам Заштитник грађана. Направили су пропусте и Војска и Војно-безбедносна агенција (ВБА), оценио је Јанковић, поводом инцидента на паради поноса, и истакао да је Министарство унурашњих послова, за разлику од Министаства одбране и ВБА, прихватило препоруке и учинило све.

Ето у тој ствари бих могао да похвалим и МУП и министра, рекао је Јанковић и нагласио да су урадили све да се смањи могућност да се икад више деси такав инцидент, док је, у истој тој, индентичној ситуацији, друго министарство урадило све супротно.

Министарство одбране, као што смо чули сада, наставља да ради посао других цивилних органа и, ако бисмо причали о неким ударима, па ово је један мали војни удар, оценио је Јанковић и поручио да би сваки орган требало вратити у Уставом и законом прописана овлашћења, да свако ради свој посао, јер ће само онда права грађана бити заштићена.

Јанковић је критиковао и изјаву директора ВБА Петра Цветковића да би новинари требало да штите национални интерес и да све службе имају агенте међу новинарима. Да ли бих ја требало да питам да ли ви мене интервјуишете као новинарка или сте можда агент ВБА?

Према речима Јанковића, таква врста конфузије, мешања државе, политике, медија, естраде, не дозвољава да грађани имају довољно поверења у институције.

О реформи јавне управе 

Упитан да ли верује да ће реформа јавне управе довести до тога да она заслужи епитет "добре", Јанковић је одговорио да је имао више састанака са министарком државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички, али да не разуме највећи број ствари које она каже.

На неке од тих реформских захвата имао сам озбиљне примедбе, укључујући и покушај слања жена из јавног сектора у пензију пре мушкараца. Тај закон је дискриминаторан, на који је реаговао и уставни суд Србије, по предлогу Поверенице и мојем, подсетио је Јанковић.

Он је замерио Министарству државне управе да стално говори о послу, а не ради га, док за то време хиљаде квалитетних државних службеника одлазе из администрације.

У исто време, промене радног времена управе и смањивање дневница се раде без икакве анализе, па се долази у ситуацију да службеници не могу да поднесу да иду на службени пут у иностранство и бране кораке који су начињени у преговарачким поглављима, указао је Јанковић.

Ја не разумем, можда мој капацитет није дољно велики, али не разумем највећи део потеза које вуче министарка, нити разумем њено објашњење за те потезе, рекао је Јанковић и додао да не види конкретан план реформи.

Видим линеално смањивање, као што је сад било са припремом буџета. Неко ко је трошио јако пуно и нерационално треба да смањи буџет за три одсто, а неко ко је трошио мало, рационално и сваке године враћао у буџет, такође треба да смањи трошкове за три одсто, рекао је Јанковић.

То је, дакле, подстрек лошем односу према буџету, указао је Јанковић и рекао да није формално предложио оцену уставности Закона о привременом уређењу начина исплате пензија, иако га сматра неуставним, али се одлуке Уставног суда морају поштовати.

Све проблеме које осећају сви грађани, осећају и они који су део неке посебно рањиве групе, као што су Роми, ЛГБТ, деца без родитељског старања. И њих погађају незапосленост, сиромаштво, лоша, недовољно брза управа, али њих често то погађа мало више, оценио је Јанковић.

Они јесу најугроженији, што не значи да други живе сјајно и не значи, као што се често покушава заменити теза да се, радом на унапређивању и остваривања права оних који су у некој посебно рањивој групи, тиме запостављају права свих осталих и да су она небитна, поручио је Јанковић.

Србија се није осрамотила када је реч о третману избеглица

Он сматра да се Србија није осрамотила када је реч о третману избеглица и миграната. Камо среће да могу чешће такве похвале за Србију да дајем, нагласио је Јанковић.

У поређењу са другим земљама, у поређењу са нашом економском ситуацијом, са свим проблемима са којима смо суочени, Србија и њени државни органи се нису осрамотили, истакао је Јанковић и оценио да, пре свега, "себе можемо да погледамо у очи".

Нисмо затворили врата људима који беже од рата, страдања и орогона, помогли смо колико можемо, олакшали смо им све што можемо, учинили чак и више од онога на шта нас обавезују међународне конвенције, рекао је Јанковић.

Увек има инцидената и некоректних људи, оних који у свакој избеглици виде терористу, али ти људи управо беже од онога за шта их неки оптужују, објаснио је Јанковић и предочио да то што се, можда, понеки терориста сакрио међу избеглицама, њих не чини терористима.

Мислим да смо се добро понели и заиста у овој ствари Србија је добар пример и другим земљама. У Београду је, на конференцији националних институција за људска права, усвојена Београдска декларација која данас у Европи служи као светионик на који би начин институције и друштва требало да се опредељују и понашају према избеглицама, закључио је Јанковић.