Ћумурџија из Поцерине чува занат од заборава

У куполасту ћумурану сазидану од цигле и блата, за три сата спакује се око 10 метара дрва. Од дебљине цепаница које се од дна слажу унакрсно, зависи и количина ћумура који се добије, каже Сретен Пајчић из Накучана који има четири ћумуране.

"Бирамо кад пакујемо, шта ја знам, седам, осам центиметара да је 

дебело, и онда повећавамо дебљину, пакујемо један ред доле, па горе, до 15 редова, касније дрво може да буде и тридесет центиметара дебело'', каже Пајчић.

Да би ћумур био квалитетан, користи се тврдо дрво. У Поцерини, најчешће се прави од букве, багрема и шљиве.

Пре паљења, врата на ћумурани увек се зазидају.

"Битно је да се зазида добро, да не добије ваздух, онда се то лепо измаже. Ако некад негде напукне, онда се поново премаже", каже Зоран Танасић.

Од спољне температуре и ветра зависи дужина производње ћумура.

По лепом времену, дрва у ћумурани горе и до девет дана, после чега се жар гаси са око 200 литара воде.

''12 раула има на ћумурани, онда пратимо, како која раула излази, тако је затварамо. С тим што се свакодневно додаје, можете и два пута додавати дрва, и ујутру, и увече. Значи, можете додати још, два, три, пет, седам, метара дрва'', каже Сретен Пајчић из Накучана.

Ћумур спакован у папирне џакове, из Накучана Пајчићи допремају купцима по целој Србији. У производњи, најтеже је кажу, обезбедити довољно дрва.

''То је дрво треће класе, које се сече на обалама, у шумама, онај отпад од дрва, која су сува, која су изваљена дрва, сва врста дрвета иде, само да је тврдо дрво", каже Сретен Пајчић.

Породица Пајчић бави се и ратарством, јер само од производње ћумура не могу да обезбеде довољно прихода.

Надају да ће повећати број ћумурана, и да ће један од најтежих и најгаравијих послова бити исплативији.