До поклона преко закона

У Нацрту Грађанског законика дефинисано је више од 50 врста уговора, а већина уређује привредне и пословне односе, међу њима и уговор о ортаклуку, па чак и послузи. Први пут после Другог светског рата Србија добија законски регулисан уговор о поклону.

"Данас је оправдано раскинути уговор о поклону, на пример због осиромашења поклонодавца, тако да остаје без средстава за живот, или због неблагодарности поклонопримца који туче или вређа поклонодавца. Свакако има и онога што је требало унети, ново, нарочито код наменског поклона или поклона са условом", каже члан Комисије за Грађански законик Драгор Хибер.

Уводе се и нова правила за потписивање уговора. Потребна је сагласност око битних елемената, а споредни детаљи би се договарали накнадно.

"Кад се каже да је уговор о продаји којим се једна страна обавезује да преда ствар и да другој пренесе право својине, а ова се обавезује да плати цену, битни елементи су предмет и цена. Све остало је споредно, где ће се предаја извршити, како ће се плаћање извршити", објашњава члан Комисије за Грађански законик Миодраг Орлић.

Мења се и пракса накнаде нематеријалне штете, а поред душевног бола и страха, уводе се нови основи за накнаду.

"Ширимо га не само на границе душевног бола и страха, него на повреду права личности, када неко претрпи штету због повреде слободе кретања јер је био у притвору и неосновано лишен слободе. То је један велики дијапазон тих случајева који се као кроз неки заједнички именитељ јављају као право на достојанство, достојанство подразумева и право на слободу, живот, телесни интегритет, душевни мир, породични мир", каже члан Комисије за Грађански законик Славко Перовић.

Висину накнаде штете одређиваће суд на основу два критеријума – тежине штете и степена кривице оног ко штету наноси. Нематеријалну одштету, како је предвиђено Нацртом Грађанског законика, моћи ће да наплате осим грађана и правна лица.