Деца мигранти, њима је најтеже

Кроз Србију је од почетка године прошло више од седам хиљада регистрованих малолетних миграната који путују без родитеља. Такви би по закону одмах морали под надзор старатеља.

"Често се дешава да се малолетници нађу у рукама надлежних органа Републике Србије, али да се одговарајуће провере не спроведу", каже Никола Ковачевић из Београдског центра за људска права. 

Тешко је спровести прецизну контролу над десет хиљада људи дневно са ограниченим капацитетима, што значи да су ова деца лака мета кријумчара или трговаца људима.

"У групи која долази може одмах да се уочи ако је дете узнемирено. Ако стално гледа лево или десно, значи да нешто није у реду. Када службеник узима податке о детету мора да буде обучен и да га процени, да има времена да утврди да ли се осећа сигурно, да ли путује сам. У овом систему их чак то и не питају. У формулару нема питања да ли дете путујете с неким, оцем или мајком", каже Мишел Сен Ло, директор канцеларије Уницефа у Србији.

Зато Уницеф обучава социјалне раднике како да препознају дете које је у проблему. Али, проблеми социјалних радника ту тек почињу.

"Поред тога и наши Центри за социјални рад раде у никаквим капацитетима с обзиром да немају преводиоце за арапски, фарси, урду. Немају врло често ни где да сместе ту децу у Шиду, Суботици, немају некад ни гориво да ту децу спроведу до одговарајуће институције", каже Ковачевић.

Привремене адресе где деца могу да се сместе су у Нишу и Београду.

За странце малолетнике у Заводу Васа Стајић увек су резервисане две собе. Добродошлица важи док не затраже азил. Следећа адреса је Центар за азил.

А у њима нема надзора над децом. Кријумчарима су на дохват руке.

"Наша установа можда јесте најбезбедније место, али Закон је такав, уступци могу да постоје и то дете задржимо још неких седам дана уколико проценимо да постоји могућност да се у најкраћем року споји са родитељима", каже Драган Роловић директор Завода за васпитање деце и омладине "Васа Стајић".

Разматра се могућност да се деци до 14 година и после тражења азила дозволи да остану у простору намењеном малолетним странцима. За старије малолетнике ће важити правило као и до сада. Зато они који су често на терену решење виде у посебном простору.

"Само за њих, не да они буду препуштени Центрима за социјални рад, где су и одрасли него да постоји место где ће постојати 24-часовна асистенција, правна, психолошка, социјална", каже Радош Ђурић из Центра за помоћ тражиоцима азила. 

Да се успостви систем у коме би деца била сигурнија не мора да се гради нови Центар. Довољно је и да се за њих издвоји део у оквиру оних који већ постоје. То би олакшало и проналажење деце, сви би били на истој адреси.