Новим закоником приватна својина постаје људско право

На првој јавној расправи која је одржана у Нишу писци Грађанског законика су судијама, адвокатима и свима који ће се тим прописом користити представили предлог решења у области својине.

Један од 2.838 чланова нацрта Грађанског законика први пут ће право приватне својине посматрати као људско право.

"Ви нигде не можете крочити и да кажете – ово на чему стојим то је моје, ми се залажемо да право својине појединаца буде изједначено са правом својине било ког субјекта, па било то и држава Република Србија", рекао је члан Комисије за израду Грађанског законика Миодраг Орлић.

Тако ће, предвиђа та одредба, променити праксу да из процеса реституције буду изузете зграде амбасада и други објекти који су јавна својина. А пракса је да Агенција за реституцију до сада није решила ниједан захтев за повраћај имовине коју користи држава.

Уводи се још једна новина – право грађења. То предвиђа да власник земље може дозволити другоме да гради на том земљишту, оствари право својине над тим објектом, али најдуже на сто година.

"По истеку рока власник земљишта постаје по сили закона и власник зграде, а сходно уговору исплаћује градитељу одређену суму као накнаду за вредност зграде... Дакле, ако сам подигао стамбену зграду, са правом грађења које траје 100 година, ја ћу продати станове, а етажни власници ће имати својину 100 година а тада ћемо и ја и они све предати власнику земљишта", објашњава члан Комисије Драгор Хибер.

До краја године планиране су још три јавне расправе на којима ће се разматрати нацрт Грађанског законика, који би требало да буде усвојен следеће јесени.