Годишњица напада на касарну у Бјеловару

Пошто је, како тврди "Веритас", изостала помоћ виших команди ЈНА, а ситуација није давала шансу за даљу успешну одбрану, командант 265. Механизоване бригаде пуковник Рајко Ковачевић наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старешина и њихово постројавање у кругу касарне, након чега су припадници ЗНГ ушли у касарну из које се више није пружао отпор.

По уласку у касарну, Јуре Шимић, у својству председника Кризног штаба Бјеловара је из строја извео Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, одвео их даље од строја и, према сазнањима "Веритаса", у свакога испалио по два метка, усмртивши их на лицу места.

Сутрадан су, по Шимићевој наредби, грађани Бјеловара обилазили заузету касарну, у којој су били изложени лешеви убијених официра, које су скрнавили пљувањем и мокрењем по њима.

Осим тројице поменутих официра, у тој касарни погинула су још шесторица припадника ЈНА, а заробљено је 59 официра, подофицира и грађана на служби у ЈНА и око 250 војника, који су, након физичких и психичких злостављања у логорима у Бјеловару, размењени 9. новембра исте године у Босанском Шамцу.

Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара, издвојени су и затворени у полицијску станицу, одакле су их после четири дана извела униформисана лица са фантомкама и стрељали у шуми Чесма, недалеко од Малог Коренова.

Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденику, недалеко од Бјеловара, ради спречавања његове предаје припадницима ЗНГ, дигао га је у ваздух са 170 тона експлозивних средстава, наводи "Веритас".

Том приликом су страдали и он и војник, 19-годишњи Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтео да се преда.

Хрватска страна је потврдила губитак 11 својих војника, због чега су, после предаје, из освете, стрељали командира страже на том објекту, старијег водника Ранка Стевановића.

Породица покојног Драгише Јовановића је у јулу 1998. године упутила захтев Хашком трибуналу за покретање службене истраге против Шимића и његових сарадника, али Тужилаштво тога суда никада није отворило службену истрагу.

Војно тужилаштво у Београду је 1992. године подигло оптужницу против Шимића и његових сарадника, која му је, преко Већа за ратне злочине у Београду, достављена у августу 2011. ради.

Хрватски сабор је у октобру 2011. године донео Закон о ништавости одређених правних аката правосудних тела бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Србије, који је спречио даље поступање по њој, подсећа "Веритас".